Драма великог шпанског драматичара и песника, углавном је добро позната. Једна жена, два мушкарца, у кругу друштва пуног бодежа и - пуног месеца. Симболика крви, љубави, освете, трилинг је који условљава трагедију, пуну поезије.
Верна публика Битефа сигурно се сећа не тако давне извдбе овог комада, у режији Милоша Лолића, представе где је сва нарација сведена на ритам, музику догађања, ако музику схватимо као свеобухватну поетично-метафизичку форму трагичног усуда у љубави. Може се рећи да је Торбица сигурно гледао ову представу, понешто “преписујући”, али додајући свој аутентични доживљај, сценски угођај, ритам, такође посебно осветљавајући поетичку страну драме, њен рањиви моменат, у којем страст и жеља бивају изопштене у оквирима ригидних друштвених норми.
Сценограф Бранко Хојник, костимограф Јелисавета Татић Чутурило, композитор Владимир Пејаковић, дизајн светла Милице Стојшић, те улоге црногорских и глумаца Српског народног позоришта (Варја Ђукић, Милица Грујичић, Ивана Мрваљевић, Павле Поповић, Бранка Станић, Вукашин Ранђеловић, Мирослав Фабри, Драгиња Вогањац, Маја Стојановић, Душан Вукашиновић, Филип Ђуретић и Ненад Пећинар), савршено су се уклопили у редитељски задату музичку структуру представе. Текст делује као песма, а сонгови и музика се протежу целим током трајања драме, у којој млада и младожења губе једно друго, на дан венчања. Представа Игора Вука Торбице тако постаје омаж-поема љубави која је трагична само онда ако јој природу спутавају друштвене околности, груби и задрти људи, без разумевања, нежности.
У Српском народном позоришту и вечерас ће бити на програму представа “Крваве свадбе” Федерика Гарсије Лорке, у режији Вука Торбице. Магија љубави, естетика, трагика, музика, на сцени су у 19.30 сати. Следећа извођења су 29. и 30. новембра, и 1. децембра.
Игор Бурић
