Текст је написала Нина Плавањац, а представу је режирао Стеван Бодрожа.
- Комад о Душану Васиљеву написала сам као Душанова вршњакиња – вршњакиња оног Душана који је превремено напустио свет са непуне двадесет и четири године, заувек замрзнут у времену као песник пораза и мрака, и песник који слави непроцењиве фрагменте светла, песник опустошене земље, и песник земље која буја, песник-дечак и песник прастаре душе - речи су списатљеице Нине Плавањац. - Инспиришућа ми је, колико и застрашујућа, идеја тог младог човека који је, упркос личној и светској трагедији, упркос болести и неимаштини, цео свој кратки живот, за који је осећао да ће бити кратак, посветио писању. Како је тај умирући младић свој опус, знатно обимнији и квалитетнији од опуса многих старијих и привилегованијих колега, испунио са толико страсти и снаге, онда кад је он био потпуно немоћан? Једини одговор до ког могу да дођем, проналазим у чистој, бескомпромисној љубави коју је имао према свом позиву.
Душан Васиљев (1900-1924) рођен је и умро у Кикинди, као најзначајнији експресиониста у књижевности Србије тог времена. Отуд не чуди интерес Народног позоришта Кикинда да актуелном премијером на неки начин одају пошту овом великом уметнику изузетно тешког животног пута, по којем му је остала најпознатија песма "Човек пева после рата".
- Како је Душан за свој таленат, храброст и дело награђен од стране уметничке сцене и сопствене државе? За живота, никако, а ни дуго након смрти - наставља Нина Плавањац. - Готово сто година након његове смрти, његова неоспорна постигнућа су и даље у сенци. Зато смо покушали, овом нашом заједничком сеансом, да му удахнемо живот на позорници, за коју је одувек желео да пише. Душан је заслужио боље, и ми никада нећемо моћи да му надокнадимо оно што је изгубљено. Али можемо да му, заједнички, помогнемо да оствари једину мисију коју је имао – да својим делом дотакне људе и комуницира са њима.
Редитељ Стеван Бодрожа који је недавно у Народном позоришту Кикинда режирао и представу "Лажа и паралажа" Јована Стерије Поповића, за драму „Облаци“ Нине Плавањац рекао је да представља поетски покушај реконструкције својеврсне душевне мапе Васиљевљевог живота:
- У магли која обавија његов идентитет, његов тако кратак живот, са вечним питањем из чега је тачно црпио сву бол, сав набој коју је уткао у своју поезију, ми смо реконструисали парчиће могућег животног пута. Водили смо се идејом да уметност имитира живот, и обрнуто, и да је велика вероватноћа да је много тога о чему је писао Душан Васиљев, на неком нивоу, и искусио. Зато је поднаслов драме „псеудобиографија и фантазмагорија“. У коначници свет који дочаравамо у овој представи је онај у ком су границе између сна и јаве нејасне, оно што је збиља био Душанов реални живот меша се са оним што је његов унутрашњи живот, дамар његове маште. Театар има право на те чудне химере састављене од јаве и сна. А зашто их у овом случају ствара? Зато што је Душан Васиљев неопевани херој уметничке истрајности, витез који своју веру у уметност и своју опредељеност ка аутентичном изразу није изгубио ни када га нико није подржао, ни када су га неповољне животне околности спречиле да оствари своје снове, ни када га је болест прерано сасекла у лету. Душан Васиљев је мартир уметничке посвећености, детиње наивности, креативне храбрости и дубоке социјалне неправде, оне која је једном сиромашном дечаку затворила све путеве да се усавршава и образује, да дође до правих кругова, оне због које ни до данас није добио место које му у нашој култури припада. Ова представа је покушај исправљања те неправде. Ова представа је прича о његовој пасији.
Као лекторка и сарадница за сценски говор у најновијој представи у Кикинди радила је Дијана Маројевић. Костимогракиња је била Татјана Радишић, сценографкиња Милица Бајић Ђуров, сценски покрет је радио Игор Грекса, а драматургију Бојана Марић. У представи "Облаци - Душан Васиљев: псеудобиографија и фантазмагорија" играју: Владимир Максимовић, Никола Јоксимовић, Мина Стојковић, Анђела Киковић, Лука Јовановић Џивyановски, Миљана Кравић, Филип Клицов.
И. Б.
