Ово ремек-дело, настало између два века, управо говори о два времена: прошлости, којом је имање натопљено и будућности која почиње управо продајом тог имања – „од којег нема ничег лепшег на свету“, изјавила је поводом премијере “Вишњика” у српском народном позоришту глумица Сања Ристић Крајнов, која тумачи лик Љубов Андрејевне.
Како је додала, Љубов Андрејевна опет губи, сада имање.
Изгубила је дете, мужа, затим другог човека ког је заволела, а сад и имање које је за њу место среће, лепоте, детињства, дакле далеко више од много хектара земље на којој би се могло добро зарадити. Управо због своје спремности да материјално, емотивно даје другима, не тражећи ништа заузврат, много губи и страда. Љубав је у давању, а она је Љубов (руски - Љубав). Чини се да ништа не може да задржи, да јој све клизи кроз руке, као време које неумитно пролази, ипак поред свега што јој се догађа оно што успева да задржи, је невероватна животна снага и спремност да увек следи своје срце. Томе можете само да се дивите, поручила је Сања Ристић Крајнов.
“Вишњик” је, између осталог, познато као последње написано дело славног руског књижевника Антона Павловича Чехова, из 1902. године. Попут свих позоришних класика, и даље је веома актуелно и често се поставља на позоришне сцене широм света, пленећи и разноврсношћу стилских и жанровских поигравања.
“Вишњик” је комад о променама у животима људи. Драма о неизговореном. То је прича о људима нажуљаног срца, људима распетим између чежње и надања, између стварности и сна, каже глумац Бранислав Јерковић, који тумачи улогу Лопахина.
Бранислав Јерковић је, дошавши из Народног позоришта Сомбор, од недавно члан ансамбла Српског народног позоришта, у којем је већ остврио неколико запажених улога.
Поред Сање Ристић Крајнов и Бранислава Јерковића, у представи “Вишњик” А. П. Чехова, у режији Радослава Миленковића, играју: Невена Неранџић, Соња Исаиловић, Љубиша Милишић, Југослав Крајнов, Аљоша Ђидић, Драгомир Пешић, Алиса Лацко, Душан Вукашиновић и Душан Јакишић.
Прва реприза заказана је за 19. мај.
И. Б.
