По завршетку рата 1948. завршио је Учитељску школу, након чега се запослио као учитељ и управник школе у Чаракову код Приједора.У Београд је дошао 1949. и исте године се уписао на Академију за позориште и филм у класи проф. Јозе Лауренчића. Академију је завршио 1953, а дипломирао 1957.
Једна од његових најзапаженијих адаптација и драматизација је монодрама "Петар Пепо Бандић" Бранка Ћопића, коју је сам тумачио.Урадио је више од 40 режија и већи број позоришних комада.
Драматизовао је и адаптирао дела Петра Кочића, Бранка Ћопића, Косте Трифковића, Меше Селимовића, Јована Стерије Поповића.Био је члан је Удружења драмских уметника Србије, Удружења драмских писаца Србије и Удружења филмских глумаца Србије. Играо је у Београдском драмском позоришту до пензије.
Једна од последњих улога Курузовића била је у телевизијском филму "Оно мало части" из 2016. године, снимљеног у продукцији РТС-а.
Кадијевић: Курузовић је био аутентичан глумац
Редитељ Ђорђе Кадијевић је поводом смрти глумца Тома Курузовића рекао да је његовим одласком српско глумиште изгубило аутентичног глумца који је са пођеднаким успехом играо комичне, озбиљне па и трагичне ликове, што је и његове филмове чинило различитим.
"То је редак дар. Највећи су људи који су успшни у комичним улогама. Лаици не схватају да је за редитеља, па и за глумца најтежа комедија, а не зна се да ли је Томо био бољи када је играо Николетину Бурсаћа или када је умео да нађе оптималну меру гротеске која се провлачи кроз граничне људске ситуације која је присутна и у најстрашнијим ратним удесима", рекао је Кадијевић Танјугу.
Он је нагласио да оно што је била суштина јединственог урођеног талента Курузовића је то што је редитељ могао да тражи од њега шта год хоће и он је то био у стању да пружи.
"Био је сасвим изузетан човек, увек насмејан, духовит, велики професионалац, крајње озбиљан када треба, поуздан, човек који је увек савршено знао текст, човек без порока", оценио је Кадијевић.Он је поменуо да редитељи обично воде рачуна о такозваним личним манама глумаца.
"Овај воли да се коцка увече, други сувише воли женске, трећи може бити пијан на снимању. Томи се није могла наћи мана, на црној листи коју имају филмски продуценти телевизија и где се тачно зна колики је ризик узети неког глумца, нема имена Томе Курузовића, јер је био без мане, идеалан глумац, увек поуздан, потпуно посвећен свом послу и могли сте да будете сигурни да влада текстом и има концепт улоге коју игра, а имао је шта да каже и редитељу", испричао је Кадијевић.
Он је рекао да је од Курузовића тражио само да игра на свој начин."Њега сте могли да пустите слободно и он би играо увек онако како сте ви желели као редитељ, јер је увек разумео улоге, редитеља и филм у коме је играо. Био је необично интелигентан, човек са дубоким доживљајем филма или представе у коју улази као стваралац", истакао је Кадијевић.
Он се присетио да је последњи пут видео Курузовића у емисији РТС-а посвећеној филму "Лептирица" у коме су обојица гостовали, али и када су били на Брионима и Тито од Курузовића тражио да исприча виц о њему.
"Његова виспреност и оргоман талентан, његова животност, имао је неку ведрину и у критичним тренуцима када се он појави, све се разведри. Знао је када треба да пусти тај флуид који је носио у себи", додао је Кадијевић.
Велико дете глумило од малих ногу
Зоран Ђорђевић, глумац Београдског драмског позоришта у пензији, треатра у коме је до пензије играо и Курузовић, назвао је свог пријатеља и колегу "великим дететом".Ђорђевић је подсетио да је Курузовић почео да глуми "од малих ногу", јер му је отац био власуљар у Народом позоришту у Сарајеву.
Он је подсетио и да је Курузовић по завршетку средње школе провео извесно време као учитељ у БиХ да би био примљен на Академију за позориште и филм на којој је и дипломирао.
Као студент је играо споредне улоге у Југословенском драмском позоришту, након дипломирања вратио се у Сарајво где је игра у тамошњем Народном позоришту, а био је, како каже Ђорђевић, и један је од оснивача сарајевског Камерног театра.
"Шездесетих година долази у Београд где га ангажује савремено позориште, сцена на Црвеном крсту касније Београдско драмско позориште где је остао до пензије", присетио се Ђорђевић и додао да је Курузовић наставио да глуми и по одласку у пензију и требало је да игра у драми Душана Ковачевића "Хотел Европа", али се због болести повукао.
"Током рада у Беогрдском драмском позоришту играо је читав низ веома важних улога од Фалстафа до Хамлета и чак је и режирао Шекспирову ''Комедију забуне''. Одиграо је безброј улога на телевизији, али је остао запамћен као ''Мисирац'' у ''Отписанима''", рекао је Ђорђевић.
Глумац, режисер и књижевник Томо Курузовић преминуо је у 87. години, а место и време сахране биће накнадно саопштени.
