Управни одбор Стеријиног позорја усвојио је предлог да главни део програма чини једна представа више од уобичајеног максимума од девет, па ће публика видети, уколико пандемијске околности дозволе, десет остварења. Млађеновић је открио да би био још срећнији да је могао да позове и представе “Употреба човека” по роману Александра Тишме, у режији Бориса Лијешевића (Нови тврђава театар/ Новосадско позориште/ Град театар Будва/ Ист-вест центар Сарајево) и “Цемент Београд” Милана Рамшака Марковића, у режији Себастијана Хорвата (Београдско драмско позориште), али црта је негде морала да се подвуче.
“Злу времену, упркос”, слоган је који се искристалисао током селекционог процеса који је до пре неколико месеци деловао јако поражавајуће, али се онда десио заокрет и позоришта су успела да понуде више него довољно квалитених представа.
- Зло се често спомиње у образложењу, јер се, поред овог којим смо окружени, и изабране представе у великој мери баве његовим испирањем, заметањем чак и у клицама слатког и комичног. Осим испитивања зла, као теме се издвајају страх, тескоба, изопаченост - навео је Млађеновић. - Узвик “упркос” говори о томе да смо ипак опредељени ка добрим делима.
Селектор Стеријиног позорја јуче је испричао како се дешавала да се врате са пола пута, јер су премијере отказиване у ходу. Најтеже је било људима из позоришта, у самом процесу. Ништа није као што је било, али може да се закључи да су позоришта у Србији и региону здрава.
У оквиру међународне селекције “Кругови”, Миливоје Млађеновић је изабрао три представе. Градско драмско казалиште “Гавела” из Загреба извешће “Хотел Загорје” као ауторски пројекат Анице Томић и Јелене Ковачић, према мотивима романа Иване Бодрожић. Хрватско народно казалиште Осијек наступа са представом “Ђечак је говорио Богу” Дамира Мађарића, у режији Сама М. Стрелеца. Народно позориште Тузла позив у “Кругове” добило је за “Крекетање” Алмира Башовића, у режији Алеша Курта.
На жалост, Словенија, Македонија, Црна Гора, па и шире, у Европи, није задржан континуитет позоришне продукције, па отуд и нема представа из ширих кругова од Србије, Хрватске и Босне и Херцеговине. Ипак, дуго се није десило да у главној, такмичарској селекцији фестивал Стеријино позорје броји чак три представе ван Србије, а поједина позоришта, као оно из Новог Пазара и Тузле, први пут ће бити представљени публици у Новом Саду.
У селекционом циклусу избројано је 40 представа по текстовима српских драмских писаца, а међу њима је 25 праизведених, дакле поптуно нових дела на позоришним репертоарима. Млађеновић је ипак, као доминантну, апострофирао појаву многобројних драматизација романа.
- Преобликовање романескне грађе драматурзима, театролозима, говори много о статусу драмске литературе, потребама позоришта. Могло би се то назвати и случајним наносом, али чини ми се да није - рекао је Млађеновић, чија селекција од десет представа половину броји управо из корпуса драматизација.
И овом феномену Млађеновић је посветио и део писаног образложења свог селекторског избора. У њему наводи да је тренд драматизација романа за потребе позоришних репертоара присутан и ван Србије, “те се чини да би опису садашњег стања савременог драмског текста сасвим одговарала максима ’Друштво у драматизованом роману’, као парафраза чувеног дела Владимира Стаменковића ’Позориште у драматизованом друштву’”.
Представе изведене према делима савремених домаћих драмских писаца, за селектора Млађеновића, потврђују да су наша позоришта у стању да одговоре на све изазове времена у коме живе: “Драмски писци тражили су и налазили грађу у дубини и тами националног искуства, у свету који их окружује, у свом интимном свету, или проучавањем света и у конфронтацији с њим, у разоткривању његових тајни.”
Млађеновић, пак, у протеклој сезони уочава и велику заступљеост такозваних ауторских пројеката, који се делимично заснивају и на колективном раду. Он сматра да “тако настају вредна и раскошна позоришна остварења, али се отвара и питање ауторства, творца који је дао коначан облик, чврстину, снагу, мисао представе.”
И. Бурић
