Кулминација ове успешне вечери била је у знаку звезде Полуњина, који је на самом крају извео импресивну кореографију на композицију “Болеро” Мориса Равела.
Представнице Фондације и агенције “Фабрика”, организатора манифестације, презентовале су публици активности и резултате овог подвига, а веома богато вече је било у знаку српских уметника који се школују у престижним балетским школама широм Европе захваљујући лично Сергеју Полуњину.
Момци и девојке су се јављали путем видео порука и изразили велику захвалност руском виртуозу који им је омогућио да остваре свој сан и пружио шансу да једног дана граде каријеру у иностранству.
Како је истакнути уметник изјавио данас за Тањуг, веома му је недостајало да се врати у Србију, где га сви топло дочекују, и без изузетака овде осећа врхунску позитивну енергију.
Такође, поносан је што у року од годину дана у Београду на истој сцени наступа уживо пред публиком, што је због пандемије данас права реткост.
Када осетите реакције из сале и имате размену енергије са публиком, то је заиста нешто најлепше, непроцењиво, јединствено и не може се мерити ни са чим, нагласио је Полуњин за Танјуг.
Вече је било у знаку успешне Фондације, на видео биму су се смењивали хуманитарни балетски наступи у којима је бриљирао Полуњин, посебно у делу “Распућин”.
Емитован је колаж светских турнеја, представа у продукцији Фондације, учешћа стипендиста у представама у периоду од оснивања до данас.
Висока продукција тих видео докумената импресионирала је гледалиште, мада су очекивали да више простора буде посвећено живој уметности.
Тако се и десило, изведене су три балетске нумере, једна солистичка тачка, као и две сцене у паровима у виду наступа сарадника Полуњина, што је изузетно употпунило пријатно уметничко вече.
Финале је било у знаку експлозивног наступа Полуњина који је изабрао класичну музику и дело “Болеро” (1928) композитора Мориса Равела. Дугачка нумера препознатљива је по веома специфичној постепеној градацији, веома изазовно за музичаре, за оркестар посебно, али и за солисту какав је Полуњин, који је овим сценсклим делом доминирао и бацио у засенак све до тада виђено.
Чувена композиција је примарно и писана за балет, али се касније користила углавном за оркестар.
Морис Равел је иначе био аутор балета и краћих плесних пројеката, пре него што је створио ово ремек дело.
“Болеро” као врхунац вечери приказао је сав дар и узвишену личност руско-украјинског балетана, који има и српско држављанство. Спектакл у тој композицији био је евидентан од самог почетка, иако је реч о соло игри, јер су сам плес и визуално уживање у покретима одузимали дах публици.
Полуњин је добио пасош Србије 2017, а годину дана касније је основана фондација “Сергеј Полуњин“. Уметник је заволео нашу земљу када је боравио у Београду на снимању филма “Бела врана” (2017) редитеља и глумца Рејфа Фајнса, а према биографији непролазног балетског играча Рудолфа Нурејева, који је био права инспирација Полуњину у каријери.
Са 19 година је постао најмлађи првак Лондонског краљевског балета у историји ове уметничке куће, а потом и њен директор, иако је каријеру почео тек 2006.
Наступао је Сергеј и у Миланској скали, Лондонском Роyал Алберт холу, Бољшој театру, Позоришту Станиславски у Москви, а за њега су причали да је идеалан спој три највећа руска уметника у историји балета Михаила Баришњикова, Вацлава Нижинског и Рудолфа Нурејева.
Иначе, мисија Фондације је да споји класични балет и савремени плесни израз, а Полуњин је издвајао део прихода од гостовања широм света у Фондацију и тиме школовао младе таленте из Србије, што довољно говори о његовој хуманости, пожртвованости и невероватној преданости.
На Гала донаторској вечери били су присутни домаћини Народног позоришта, управница Ивана Вујић Коминац, директор Балета Константин Костјуков, глумац Светислав Буле Гонцић, блуз музичарка Катарина Пејак и многи други из јавног, уметничког живота.
