Граховац је рекла да у представи по тексту Михајла Витезовића и режији глумице Мирјане Карановић, Јована Петронијевић, Весна Паштровић и она тумаче три хероине из Првог светског рата - Флору Сендс, Надежду Петровић и Милунку Савић.
"Мислим да ће волети и разумети представу. Три приче које причамо о Савић, Сендс и Петровић су толико античке и велике. На представу су нам долазили из Прага, Минхена из Шведске и људи су волеклои представу без обзира што неки нису наши људи, али су препознали те приче, колико су величанствене", оценила је Граховац.
Три глумице су врло озбиљно приступиле раду на "Женском срцу у шињелу", јер су као независна продукција морале наћи новац, простор и сараднике, а Граховац истиче да су имале "среће што се Карановић одазвала", јер у њу имају поверења.
"Нисмо направиле класичну историјску представу, ви гледате историју муве падају од досаде, него ју је Мира направила врло савремено. Три глумице долазе данас да раде представу о Првом светском рату, јер су добила на конкурсу новац. Само уз назнаку одређеног костима, ја крећем да будем Милунка, Весна је Надежда а Јована Флора", рекла је Граховац.
Глумице су за потребе улога ишчитале сву грађу у библиотекама, да би могле Витезовићу дати инпуте шта желе, а Граховац је додала да су "од почетка до краја 100 посто учествовале са предлозима, и као продуценти".
Признавши да када би неко радио филм о Савић вероватно не би њу ангажовао за Савић пошто не личе, Граховац је истакла да има срце да игра ту улогу и да није све у физичком изгледу.
"Највећи изазов је био да направимо реалне жене. Кад играте историјске личности и важне људе можете да паднете у замку да играте хероје на пиједесталу. Нама је било важно - оне су првенствено биле жене", истакла је Граховац.
Навевши пример Савић која је била мајка, али је и усвојила и одшколовала 30 деце ратне сирочади, Граховац је истакла да им је у представи било важно да дочарају људски фактор.
Граховац је истакла да "Женско срце у шињелу" иде у Кину захваљујући Министарству културе Србије, Покрајинском секретаријату за културу, јавно информисање и односе са верским заједницама и општини Крупањ, а потом их очекују гостовања у Хрватској, Словенији, Северној Македонији и Босни и Херцеговини, чему се јако радују, јер су то "приче велике и важне", и желе да их погледају и људи ван Србије.
