Фестивал посвећен језичким, етнички, али и другим заједницама које се у контексту доминантних култура називају мањинским, биће одржан од 6. до 12. децембра, а на програму је седам представа шест позоришних ансамбала из Србије, Немачке, Румуније, Мађарске и Хрватске. У пратећем делу, најављен је концерт групе “Кал рокенрома”, као и састанак Међународне асоцијације мањинских театара, основане у Новом Саду, у оквиру рада “Синерџи” фестивала.
На отварању, 6. децембра, публика ће моћи да види представу “Тигар” Позоришта сиглигети из Орадеа (Румунија). Како је навео директор Новосадског позоришта и оснивач фестивала “Синерџи” Валентин Венцел, представа “Тигар” је настала по истинитом догађају - бекству тигра из зоолошког врта у румунском граду Сибиу. То, као и низ тема заступљених у другим представама, навело је организаторе да Фестивалу, четвртом по реду, дају слоган “Стварност и привиђење”. Затим треба да буде изведена представа “Сан о Милени” удружења уметника “Артиста” из Београда, о стваралачкој и борби за идентитет у склопу непристајања на униформност сликарке Милене Павловић Барили.
Театер ан дер Рур из Милхајма, који води Роберто Чули, а у којем ради колектив “Малуба”, извешће две представе - “Чиста формалност” уметника из Сирије, са властитом животном причом, и “Повратак Дантона”, која на основу чувеног дела “Дантонова смрт” Георга Бихнера провоцира питање да ли су нам класични комади довољни да представимо стварност.
Државно јеврејско позориште из Букурешта (Румунија), које је већ било гост Новосадског позоришта и фестивала “Синерџи”, извешће представу “Ајнштајнова издаја”, која говори о “Пројекту Менхетн” (изради атомске бомбе) и тако проблематизује однос научног рада и политике. “Едип тиранин” представа је Позоришта “Амфитеатар” из Будимпеште (Мађарска), у којем раде уметници из Грчке. На затварању ће наступити Хрватско народно казалиште Вараждин (Хрватска), са представом “Пази на празнину”, која се бави питањима (трансродног) идентитета.
- Ако смо други у односу на остале, да ли то значи и да смо другачији? - поставио је филозофско питање Валентин Венцел, сажимајући суштину настојања да “Синерџи” постане део главних токова не само домаће позоришне сцене. “Синерџи” ће то свакако да буде, захваљујући томе што је иницијална идеја била део основне понуде Новог Сада у оквиру кандидатуре за пројекат, а затим и освојене титуле “Европска престоница културе”, чија се реализација спрема, такође одложена због короне, за 2022.
Усклађеност програмског опредељења Фестивала “Синерџи” са градским, али и европским токовима, потврдио је члан Градског већа задужен за културу Далибор Рожић, речима да су мултикултуралност, иновативан приступ, умрежавање и синергија, кључне вредности, лако препознатљиве у Новом Саду. И Лазар Јованов из Фондације “Нови Сад - Европска престоница културе”, потврдио је да је “Синерџи” добио највише оцене у процени пројекта кандидатуре, а да је у оквиру његове реализације део програмске целине “Друга Европа”. Због својих капацитета, Јованов је истакао и потенцијал Фестивала за одрживост након 2022. и већ најављеног 5. издања “Синерџија”.
Члан организационог тима Међународног позоришног фестивала “Синерџи” Тибор Деваи и поред велике жеље за одржавањем и одличне комуникације са свим сарадницима, ипак је оставио простора за могућност измена, јер је ситуација са короном и даље велика непознаница и изазов. Леваи је навео и то да ће сав приход од карата бити добровољан и отићи у буџет ШОСО “Милан Петровић” у Новом Саду, укључујући изложбом и базаром и њихове ученике, децу са сметњама у развоју и особе са инвалидитетом, као специфичну мањинску групу у фестивалски програм.
И. Бурић
