Из свима познатих разлога, због пандемије короне, 2020. фестивал није одржан. Подсетимо, „Синерџи” је иницијално кренуо као међународни фестивал етничких заједница. Организатори су га саставили на основу мапе мањинских језика Европе, а данас је већ прерастао и у фестивал мањинских културолошких група и важних токова и покрета, као што је онај који пропитује положај жена у савременом друштву.
- У почетку, трудили смо се да договорима на два питања. Прво је било да ли нам треба још један фестивал. А друго, да ли мањински театри могу рећи нешто више о стварности која нас окружује - открио је директор Новосадског позоришта и оснивач Фестивала „Синерџи” Валентин Венцел. - На прво питањер смо одговорили позитивно. Да, треба нам још један фестивал, поготово ако је он развојна одредница организатора. Новосадско позориште/ Ујвидеки синхаз је искорачило из круга мултикултуралности у круг интеркултуралности и спремно је показати стваралаштво и других.
Венцел је навео и да је одговор на друго питање - шта могу мањине рећи о већини - јасан после четири фестивалска издања:
- Мањинска проблематика, њени ствараоци, делови су целине, па су ти проблеми проблеми и већине. Такозвани мањински театри могу понудити шире сагледавање стварности, а Новосадско позориште/ Ујвидеки синхаз Фестивал „Синерџи” као последице свог развоја.
Као илустрацију важности куће на чијем је челу и покренутог фестивала, Венцел је најавио њихово учешће на међународној смотри „Позоришна олимпијада” у Мађарској, од 21. до 27. марта следеће године, на манифестацији која ће током три месеца у бројним градовима представити рад 118 позоришних ансамбала из целог света.
Речима да је „Синерџи” својеврстан синоним за став - солидарност - опредељење, директор Новосадског позоришта Валентин Венцел је дао шлагворт Нади Падејски Шекеровић, руководитељци Сигурне женске куће у Новом Саду, којој ће ићи сав приход од улазница које се не продају, него добијају уз добровољни прилог.
- Јако нам је важно што је и рад Новосадског позоришта окренут деци и женама, најчешћим жртвама породичног насиља, које је неопходно пријавити - рекла је Нада Падејски Шекеровић, објаснивши да није алкохолизам, него родна дискриминација - ставови и уверења да је мушкарац доминантан - оно што је у основи проблема.
Уметнички директор Новосадског позоришта Роберт Ленард знао је отпочетка да ће се Фестивал „Синерџи” отворити за разне мањинске, не само етничке групе и до тога је дошло прошле године, гостовањем представе „Пази на празнину” Романа Николића, Хрватског народног казалишта Вараждин, која је била посвећена ЛГБТ заједници.
- У том смислу, мислим да су жене највећа „мањинска” заједница - закључио је Ленард, најављујући Позориште „Ђувлипен” из Букурешта, које ће представом „Траума Кинк” Габриела Сандуа отворити „Синерџи” 15. децембра. - Ђувлипен је реч румунских Рома за феминизам, а траума је свима добро позната.
Ленард је најавио да ће у ромском духу протерћи и музички део Фестивала, који ће на отварању имати концерт састава „Дуо номадико”, а на затварању састава „Кал”. Између два музичка блока, најављене су и представе: „Наш син” Патрика Лазића, у продукцији куће „Хартефакт” из Београда, још једну представу која се бави сексуалним, па и породичним идентитетом; представу „Хаос” Мике Милијаха у режији Софије Дели, Театра студија „Фигура” из Георгенија (Румунија), која представља савремени фински текст на тему Мађарица у Румунији; Театар „Голем” из Будимпеште извешће представу „Лоши Јевреји” Џошуе Хармона, у режији Андраша Боргуле; Романо Николић представиће новосадској публици и свој најновији пројекат, представу „Бура” (Театар ИТД, Артерариј, Загреб) о азилантима и мигрантима у Хрватској.
Интересантно, и поред тога што су теме представа изразито озбиљне, Ленард је за „Хаос” и „Лоше Јевреје” рекао да су изузетно забавне комедије.
Фестивалу „Синерџи” у Новосадском позоришту/ Ујвидеки синхаз, као својеврсна увертира, 12. децембра претходиће премијерно извођење представе „Играј” коју је по делу Харукија Муракамија и драматуршкој обради Луке Курјачког режирао Роберт Ленард. Представа „Мање више моја глава” Бењле Кала и Ернеа Веребеша, по делу Дежеа Костолањија, у продукцији „Дивајн комеди компани” биће изведена 14. децембра.
Све време Фестивала, у холу Новосадског позоришта постављена је изложба Позоришног музеја Војводине, посвећена позориштима која раде на језицима националних заједница.
И. Бурић
