"Четворогодишњи период, овде представљен, умногоме је одредио путању нашег народа и наших земаља, као и многе будуће заплете и трагичне расплете", рекао је министар.
Вукосављевић је изразио бојазан да већина анкетираних на улици на питање на кога прво помислите када чујете реч Југославија, не би поменула "име јуначког владара који је тај државни пројекат остварио на беспримерном пожртвовању српске војске и народа, краља што је, доцније, страдао као жртва љутих непријатеља и Србије и Југославије".
"Бојим се да би већина прво поменула онога који је у Првом светском рату био одликовани војник аустроугарске казнене експедиције на Србију, у редовима такозване загребачке вражје дивизије и за кога се испоставило да је Србе превео жедне преко воде, мада су били убедљива већина и у покрету којим је у Другом светском рату командовао негдашњи аутроугарски водник", рекао је министар.
Другим речима, додао је он, у свести незанемарљивог броја данашњих становника наше земље и даље је позитивнија асоцијација на Титову него на Александрову Југославију.
Вукосављевић је приметио да је Комунистичка партија, још за време трајања Краљевине, лик Краља ујединитеља изобличила као лик крајњег негативца, малтене као протофашисту, мада је од фашистичке руке и страдао.
"Од свих таквих идеолошких обмана и подметања, историјска наука се брани документима, чињеницама, критиком извора. Отуда је грађа коју чува и даје на коришћење Архив Југосолавије незаменљив ослонац за стварање потпуније и утемељеније слике о периоду који је довео до држвног пројекта што нас је превише коштао и данас узбуркава духове", истакао Вукосављевић.
Директор Архива Југославије др Милан Терзић осврнуо се на резултате остварене у протеклих годину дана и додао да су изложбом "Престолонаследник Александар Карађорђевић и стварање југословенске државе" настојали да прикажу околности које су утицале на стварање југословенске државе.
"На историчарима није да суде да ли је нешто требало радити или не. На историчарима је да кажу како је та држава настала, каква је била и прикажу период њеног трајања. Улогу Александра и других личности које су облежиле постојање Прве Југославије, као и улогу Јосипа Броза и постојање Друге Југославије, далеко смо од тога да историографски можемо осветлити", рекао је Терзић.
Аутор изложбе и каталога је Митар Тодоровић, а предговор је написала проф. др Мира Радојевић.
Поставка обухвата фотографије, историјске карте, телеграме, прокламације и декларације, меморандуме, заповести и службене забелешке, написе из тадашње српске и иностране штампе, сећања савременика, коментаре историографа.
