Учесници су положили венце на спомен обележје “Колоније књижевника” у Народном парку крај кањишке бање, на коме су имена оснивача Шандора Богданфија, Ласла Гала, Иштвана Латака, Михаља Мајтењија и Јожефа Шулхофа.
Венци су положени и на споменик песнику Иштвану Концу и сликару Тихамеру Добоу у парку испред Градске куће, где је манифестацију отворио председник организационог одбора Ђезе Бордаш, први човек Друштва књижевника Војводине, изразивши задовољство што се стигло до значајног јубилеја.
Бордаш је истовремено указао и на то да је овогодишње окупљање писаца у знаку обележавања 80 година од рођења Иштвана Конца и Тихамера Добоа, те три децније од смрти Добоа и две децније од одласка Конца са животне сцене.
Поред тога што је кањишка колонија прерасла у сусрет војвођанских књижевника који стварају на мађарском, Бордаш је подсетио и на двојезична издања настала раније у оквиру манифестације, попут књига “Град тишине” и “Баште и паркови”, у којима су заступљени многи чланови ДКВ.
У току „Колоније”, која је почела у четвртак а завршава се данас, представљена је збирка одабраних песама Иштвана Конца “Тишина и побуна”, објављена у издању новосадског “Форума”, а у Галерији “Тихамер Добо” отворена је изложба акварела сликарке Лауре Пеић Сагмајстер којим је илустрована књига. Приказан је и документарни филм “Кањишка јесен” Нандора Картага и Ђуле Фехера о некадашњим “Колонијама књижевника” у Кањижи.
Одржано је саветовање на тему шта значи слово, а шта значи језик за књижевника, поводом 200 годишњице од рођења мађарског песника Јаноша Арања, који се сматра најбољим језичарем у мађарској литератури 19.века. У оквиру сусрета војвођанске издавачке куће издања на мађарском представиле су своје резултате и планове за наредни период, а испред Средњошколског центра “Беседеш Јожеф” одржан је књижевни сусрет “Лицем у лице”. „Колонију књижевника” подржали су локална самоуправа Кањиже, Национални савета мађарске националне мањине и Фондација “Бетлен Габор”
М. Митровић
