МАРАДИЧКИ ЛОВЦИ ДОБРО ЗНАЈУ ДА СВАКА ЉУБАВ КОШТА Редовно сузбијају шакале, прижељкују нов ловачки дом
„Ловци су организована група људи која кроз шуму иде у кафану“, једна је од „дефиниција“ коју ловци воле да поделе, па тако и они из марадичке секције „Фрушкогорац“, где је дружење и љубав према природи битније од одстрела.
Ловиште им се простире на 2.500 хектара, а ловство у овом селу код Инђије заступљено још с краја 19. Века.
– Тренутно нас има око 70 чланова секције, али тридесетак нас је активних – почиње причу члан поменуте секције Ђорђе Галчић, ком је отац усадио љубав према лову још док је био дете, док је званично постао ловац 1988. године. – Раније је било другачије, ниси могао да будеш ловац у неком селу ако ниси из тог места, а сада може ко год хоће да лови где хоће, само ако има новца. Ипак, то је здрав спорт, али је скуп, наравно. Свака љубав кошта.
Премда им је ловиште пространо, у њему се може наћи само ситна дивљач, попут зеца и фазана, док је срнеће дивљачи само у пролазу, а дивљих свиња више нема, будући да их је десетковала афричка куга.
– Зато имамо доста шакала и редовно организујемо акције за њихов одстрел – појашњава наш саговорник, додајући да у ловишту имају доста долова који су погодни за скривање животиња.
Како им сам чин одстрела није најважнија ставка при одласку у лов, марадички ловци реализују и разне друге активности.
– Прихрањујемо животиње, правимо чеке, све што треба да радимо... Да би могао да послујеш, мораш и да газдујеш, домаћински што се каже – каже Галчић, напомињући да је најслађи тренутак лова заправо ловачки доручак, јер је лепше јести у природи него код куће, разуме се!
Премда као секција немају своју засебну манифестацију, кад им се укаже прилика, односно кад успеју да се организују, онда организују шицару у оквиру Марадичке јесени.
– За сад нам је у плану да изградимо модернији Ловачки дом, јер овај што сад имамо је стар, адаптиран је неколико пута, али „од бабе не може да се направи девојка“ – вели ловац из Марадика.