ДОКТОР ИЗ НОВОГ САДА СКОЧИО ЈЕ У РАКУ ДА МРТВАЦУ ОДСЕЧЕ ТЕСТИСЕ Ово је био увод у један од највећих скандала у српској медицини
У деценији након Првог светског рата велику пажњу јавности изазвао је руски емигрант у Паризу доктор Сергеј Воронов, који је објавио да подмлађује старије мушкарце пресађујући им тестисе са мајмуна.
Брзо се испоставило да су мајмуни скупи, па се прешло на куповину ове жлезде од сиротиње, вољне да остатак живота проведе са само једним тестисом.
Ни Србија није остала мимо света, па су имућнији старци похрлили на клинике које су рекламирале "операције по методу Воронова".
"Донори", млади и здрави радници и сељаци, тражили су за један свој тестис 10.000 динара.
Дневна штампа је тада коштала један динар, па испада да би то данас коштало нешто мање од три хиљаде евра.
Штампа није штедела речи хвале: "Дејство унесене жлезде тако је велико да се оперисани подмлади у потпуном смислу те речи", што је био фин начин да се каже да враћа се*суалну моћ.
Војни лекар на служби у Новом Саду др Бранко Манојловић решио је да тестисе са мртвог човека пресади живима. Данас је узимање органа за трансплантацију са умрлих уобичајена пракса, али 1929. године, бар са тестисима, то нико на свету није радио.
Десило се да је почетком септембра 1929. године војник Хасан Мифтар Јусуфовић чекао извршење смртне казне због убиства тројице својих официра. Преко војног хоџе, др Манојловић је од осуђеника добио пристанак за свој наум. Јусуфовић је 7. септембра у пола шест стрељан, а док је плотун још ођекивао доктор је ускочио у раку дубоку два метра да службено констатује смрт.
Искористио је прилику да брзо одсече тесисте и у посуди са топлом сланом водом, аутом их превезе са Петроварадина до центра Новог Сада, у приватну клинику др Слободана Узелца.
Узелац, који је већ радио операције "по систему Воронова", за то време припремио је два пацијента вољна да учествују у експерименту: 73-годишњи носач "није имао ништа против да се подмлади и подужи радни век", а 65-годишњи руски емигрант, осиромашени пуковник царске војске, имао је двадесет година млађу жену...
Већ сутрадан дневни лист "Време" објавио је опсежан извештај о операцији... и тако је почео једанод већих скандала у нашој медицини, који је морао да буде окончан на суду.
Др Бранко Манојловић, наиме, био је вођен жељом да да допринос науци, и у договорима са др Узелцем инсистирао је да операција буде тајна све док о њој не известе стручну јавност на неком медицинском конгресу.
Др Узелац, опет, у овој операцији видео је леп начин да рекламира своју клинику, па је већ 8. марта забранио др Манојловћу улазак на клинику.
Новосадски и београдски лекари, можда и из конкурентских побуда, напали су др Узелца, на шта је овај одговорио тужбама за клевету.
Др Узелца су фашисти убили пред клиником, у бело, мантилу, у злогласној Новосадској рацији 1942. Др Манојловић је морао да напусти војску. Преселио у се у Сремску Каменицу и ту доказао као врстан лекар опште праксе, а у социјализму је добио високо одликовање за свој здравствени рад.
Од "система Воронов" брзо се одустало.
Kurir.rs/Iz књиге уредника Курира Момчила Петровића "Нових 147 прича из занимљиве историје Срба"