Унеско је данас изгласао да се „занатско знање и култура багет хлеба“ уврсти на листу светске културне баштине, на којој се већ налази око 600 аутентичних традиционалних обичаја из више од 130 земаља света.
Багет слави француски начин живота, јер представља свакодневни ритуал, саставни елемент оброка, синоним за дељење и дружење, преноси Ројтерс речи Одри Азулеј, генералне директорке Унеска.
Багет, што значи "штап" или "палица" представља мекану, издужену векну хлеба са хрскавом кором која представља симбол Француске широм света и централни је део француске исхране у последњих 100 година, мада многи верују и много дуже. Једна легенда каже да су пекари Наполеона Бонапарте смислили издужени облик хлеба како би трупама олакшали ношење, док друга тврди да је багет измислио аустријски пекар Аугуст Занг.
Багет се продаје за евро по комаду. Иако је потрошња багета опала током последњих деценија, Француска и даље производи око 16 милиона векни дневно, односно скоро ссест милијарди багета годишње.
Тесто за багет, умешено од брашна, воде, соли и квасца, мора да одстоји од 15 до 20 сати на температури између ццетири и ссест степени Целзијуса, наводи Удружење француских пекара.
