Мали, округли и помало гумасти колачићи од лепљивог пиринча веома су популарни у Азији, али већ неко време су хит и у Београду.
Mochi постоји у разним варијацијама, а најчешћи су даифуку - округли колачи пуњени различитим састојцима попут традиционалне пасте од пасуља, црног сусама, кикирикија, па чак и сладоледа. Како би био што привлачнији, неретко се и боји јестивим бојама, пише пункуфер.
Како је тесто направљено од пиринчаног брашна неутралног укуса, mochi се служи и са сланим јелима, најчешће супама и грицкалицама.
Припрема mochija почиње дуготрајним процесом млевења пиринча куваног на пари или у води, обично сорте mochigome, па затим обликује у густу и хомогену смесу, која се затим се развије и обликује у лоптице.
Иако наводно потиче из Kine, mochi се вековима повезује с Јапаном. Првобитно се појавио током током Yayoi, гвозденог доба када су у њему уживали само богаташи, и био је омиљен све до раздобља Хеиан (задњег раздобља класичне историје Јапана, које се сматра врхунцем културе), када се уобичајено припремао и послуживао током верских свечаности јер су људи веровали да доноси срећу и здравље.
Али, омиљени слаткиш многима је донео нешто сасвим супротно - гушење и смрт, најчешће током новогодишњег славља у Азији.
Због гумасте и лепљиве текстуре треба га нарочито опрезно јести, у малим залогајима, како би се избегле незгоде и несреће.
Према јапанским медијима, већина оних који су хитно примљени у болницу због гушења mochijem су људи од 65 година или старији, али знају да настрадају и деца. Сваке године колачићи од пиринча однесу више живота.
Mochi се продаје у бројним азијским ресторанима у Београду и судећи по друштвеним мрежама, веома је популаран. Цена се креће од 250 до 400 динара по комаду, а ако га још увек нисте пробали, побрините се да га добро и полако жваћете.
(К1инфор.рс)
