Целер је двогодишња зељаста биљка са меснатим и вретенастим кореном који понекад може бити гомољаст. Стабљика му је разграната и достиже висину од 40 до 80 центиметара. Тамнозелени и сјајни листови су крупни и перасто подељени, док су листиćи клинасти, урезани и на врху назубљени.
Кугласти плод је ребраст. Некада се веровало да целер повеćава сексуалну моć. Данас је познато да промовише успешан метаболизам. Богат је лимоненом, есенцијалним и масним уљима.
Слатки, дебељушкасти корен целера најчешćе се користи за припрему салата, варива или као зачин за супе и варива. Као зачин служе стабљике и листови који имају јак ароматичан мирис. Биљка задржава свој специфичан мирис и након сушења. Дивљи целер се ретко користи због свог јаког и непријатног мириса, преноси Еспресо.
Станиште: Целер расте као самоникла и култивисана биљка, а гаји се у повртњацима. Самоникло расте на приморју и влажним пределима готово целе Европе, а има је и на другим континентима. Баштенски или питоми целер се сматра веома важном лековитом биљком.
Лековити део биљке: корен целера
Лековито дејство: за ублажавање астме, плуćног катара, промуклости, болести нерава, уринарног тракта, бубрега, гихта, реуме, побољшања апетита, отклањања сметњи у варењу, прекомерне гојазности, грчева у грудима удружених са осеćајем страха, надимања , слабост стомака и болести које су узроковане недостатком основних материја потребних организму. Исто тако, целер побољшава крв и циркулацију крви.
Чај од целера против реуме
40 грама листова целера прокувајте неколико минута у литру воде. Стоји поклопљено док се не охлади. Процедити и пити млако неколико пута дневно неколико недеља.
Целер против болести бубрега
Против бубрежних тегоба сок од свежег листа целера треба пити сам, са медом или као алкохолни раствор – 30 капи дневно.
Иначе, добро је знати да је целер изузетно погодан за гајење у теглама. Пуно листова треба редовно чупати да би биљке ојачале и интензивирале њихов раст.
