Љубав према кулинарству претворила је у хоби, а од 2008. године Вера на свом блогу са рецептима пише и занимљиве кратке приче о „старим данима” Војвођана. Једну од њих пренела је и нашим читаоцима.
„Пишем их јер сматрам да на тај начин чувам традицију, као и успомену на моје две баке, које су, како ја то презентујем на блогу, заиста спремале јела”, прича нам Вера и открива да због посла не кува сваког дана, али углавном води рачуна шта једе.
„Супа и ринфлајш су у мојој породици обавезни сваке недеље, без обзира на годишње доба. Ако морам да издвојим шта најчешће спремам то су разне погаче (слане и слатке) и све што могу да направим с маком”, објашњава ауторка блога „Астал Кухиња равнице”.
Специјално за читаоце „Дневниковог” Недељног ручка Вера Узелац припремила је бунар кифле, јер су, како нам каже, давно прошла времена када су се оне налазиле на нашим асталима.
„Чини ми се да су нестале из наших домова баш као и бунари из наших дворишта. На сву срећу, имам много успомена у вези са оним некадашњим временом кад се вода „ладна као лед” вадила из самог дна под земљом. Лети је тако пријала”, прича нам Вера и додаје да се и данас сећа шкрипе мале дрвене канте, која је певала исту мелодију док је у себи дизала воду коју су дочекивали и пресипали шареним ћупом у ванглице и у водоношу, односно ћуп, који је служио искључиво за чисту воду за пиће.
„По бунару у дворишту сте могли јасно и да закључите каквог је ко имовног стања. Сиромашнији паори су воду вадили директно из земље металном кантицом, а сам бунар је био израђен од камена или је рупа била само прекривена лимом”, објашњава наша саговорница и додаје да су богатије газдинске куће од бунара правиле праву чаролију.
„Не бих могла да издвојим ниједан бунар по својој лепоти, а видела сам их много, јер сваки од њих има исту сврху, да напоји животиње и утоли жеђ. Сигурно се сада питате па какве везе има бунар са кифлицама. Испричаћу вам и разоткрити - умешено тесто за ове кифлице се стављало у чисту крпу пре него што се оне развију и оставе на сат у кантицу са леденом водом. Отуд се у неким крајевима оне називају и ледене кифлице”, објашњава Вера Узелац.
500 мл млека
1 кг брашна
3 жуманцета
5 кашика шећера
1 кашичица соли
200 мл киселе павлаке или милерама
2 дл масти
1 свеж квасац
шећер и ванилин шећер (за посипање)
У децилитар млека са мало шећера растопити квасац и оставити на топло да запени. Просејати брашно у ванглицу, у шољу од 2 дл ставити маст, помешати са брашном и сољу, а потом додати јаја, шећер и квасац растопљен у млеку, као и киселу павлаку. Месити тесто барем десетак минута, јер оно мора бити лепо сједињено и меко. Тесто се ставља у чисту крпу, веже и стави сат времена у хладну бунарску воду. Знам да немате један бунар при руци, али ако желите да испоштујете процедуру можете ставити хладну воду, мало расхлађену у фрижидеру, у дубљи суд и потопити тесто у њега. Можете га оставити и без овог расхладног дела да нарасте. Затим га премесите и чупкате тесто руком, не велике делове. Обликујете ваљчиће и те ваљчиће уваљајте у шећер помешан са ванилиним шећером. Кифлице обликујте у потковицу, ређајте у машћу подмазан плех или на пак папир. Пеците на 180 степени око 30 минута.
