Захваљујући томе што је окупила више од 108.000 пратилаца на Инстаграму, односно близу 103.000 на Јутјубу, Дуња је постала цењена и тражена у послу, а утицај који има на своје пратиоце најбоље доказују сарадње са мноштвом брендова, које је за шест година бављења овим послом остварила. У то колико има обавеза и сами смо се уверили, будући да смо на интервју са „Фешн бебом“ чекали дуго. Осим рецензија козметичких производа и савета за шминкање Дуња својим пратиоцима снима доживљаје са различитих снимања и путовања, али и представља свој живот на занимљив и посебан начин. Пошто се за потребе Јутјуба канала често снима у аутомобилу, Дуња је одлучила да овај интервју уради управо на тај начин.
Колико вам је помогло у послу то што се од колега на друштвеним мрежама по много чему разликујете?
– Када ме клијенти зову увек ми прво кажу да је то зато што сам другачија од осталих. Наравно, то све зависи од ваше природе. Не треба по дифолту да будете другачији од других, већ само уколико је то у вама, као што је то код мене случај. Мене је у почетку разликовао од других тај неки „томбоy” стил, а оно по чему сам људима упечатљива на Инстаграму и Јутјубу је свакако моја непосредност.
Када сте ушли у свет блогера није било јаке конкуренције, шта мислите да ли бисте били једнако успешни да данас покрећете свој Јутјуб канал?
– Пре шест година када сам ово почела да радим није било оволико конкуренције. Данас свако ко има интернет има и Инстаграм налог, Јутјуб канал и све остало, па је много теже да се издвојите и прогурате. Када ме млади питају да ли треба да се баве овим послом, мој одговор је увек да треба да размисле, зато што можеш да уложиш две, три године рада и труда у нешто и да ниси сигуран да ли ће ти се то после вратити.
Пратите ли конкуренцију на друштвеним мрежама и каква је српска Јутјуб сцена?
– Немам времена искрено да пратим српску Јутјуб сцену. Сматрам да ту има доста квалитетних људи, али и оних који су онако океј, просечни. Што се тиче конкуренције, сматрам да у инфлуенсерском послу и нема неке конкуренције, јер клијент ако зна ко му је циљна група и ко је особа која треба да представља њихов бренд он онда има само један избор. Сваки инфлуенсер је особа за себе и нико не може да буде Дуња Јованић осим мене, као и разне друге девојке које се баве овим послом. Ко се истиче у свом послу за њега нема конкуренције, већ може бити само погодан или мање погодан за одређени бренд.
Како је дошло до тога да инфлуенсери на друштвеним мрежама имају велики утицај на људе?
– У шали увек кажем да инфлуенсер не постајеш него се као инфлуенсер родиш зато што су то људи који имају утицаја на људе око себе. Е сад друга је ствар да ли је то 100.000 људи на мрежи или су то ваши пријатељи. Уколико сте у малој средини ви сте можда нека врста инфлуенсера. Сматрам да сам одувек била инфлуенсер тако што сам сестрама говорила како најбоље да се шминкају, који су најбољи производи, које трикове да користе. Мислим да колико треба труда за то, толико треба и да имате неког дара.
У коју групу инфлуенсера себе сврстали?
– Уколико се озбиљно бавите овим послом не треба да припадате некој групи инфлуенсера. Уколико се делите на бјути или фешн инфлуенсере то значи да нисте довољно конкурентни на тржишту. Уколико желите да будете у топ три, пет или десет блогера морате бити актуелни и активни у свим категоријама и на свим пољима.
Да ли лајковима на друштвеним мрежама понекада хранимо его?
– Апсолутно да. Знам то по себи јер када се најгоре осећам у случају да бар добро изгледам ако ништа друго, окачим фотку на Инстаграм и када она, како ја волим да кажем, изгори, буде ми толико лакше. Колико год то звучи површно некако ме то дигне. Вероватно то не би било исто да је мој профил приватан. С обзиром да је то и део мог посла, када не окачим фотку у току дана осећам се јако лоше и као да нисам била вредна и урадила то што се од мене очекује. Јуче сам имала велику трему јер сам се ошишала дан пре него што сам то показала на друштвеним мрежама и осећала сам страх од тога шта ће људи рећи и како ће реаговати, али то је прошло сјајно.
Више пута сте изјављивали да неке ствари ипак морају да остану скривене од друштвених мрежа? Шта то не делите са својом публиком?
– Често ме питају зашто „кријем” приватни живот. Далеко од тога да га кријем, већ не сматрам да је инфлуенсерски посао дугорочан. Мислим да ћу се бавити њима највише пет, шест, седам година јер с једне стране престајете да будете актуелни, људи су видели већ све што ви имате да им понудите, а са друге стране долазите у године у којима ћете имати своје дете које можда нећете желети да експлоатишете у том смислу и просто због неке предострожности не волим пуно да показујем делове свог приватног живота осим своје баке.
А зашто њу показујете својим пратиоцима?
– Зато што је она веома духовита и смешна. Воли да глуми, па је из тог разлога и показујем. Видим да то веома усрећује људе, а то ми је на крају дана јако битно.
Колико се њој свиђа ваш посао и да ли га разуме?
– Она нема ништа против. Некада више разуме мој посао, а некада мање. Ми се интерно сви шалимо и смејемо томе што је једном приликом када ју је пријатељица питала шта ја то радим рекла: „Дуња је јако способна, ето она ноћу ради, а дању иде по терену“. То је повезала са тим што ја када радим влогове некада их едитујем до три ујутру, по њеном мишљењу је рад када седим за компјутером. То што је рекла да идем по теренима је мислила на то што дању идем по разним састанцима. То је једна од њених најслађих изјава икада.
Који је најбољи савет за облачење који сте ви добили од некога, а шта је оно што ви можете да саветујете наше читаоце, односно читатељке?
– Треба да проширите видике и да се можда посаветујете са неким ко је стручан. На пример, пре него што ћу отићи у Њујорк на Фасхион Њеек, звала сам Петру Лесковац да ми помогне око стајлинга. Међутим, након што сам са њом радила, развила сам седмо чуло за такве ствари и након тога сам много смелија да пробам оно што иначе не бих и почела сам другачије да размишљам. Наравно, уколико нисте у прилици да радите са неким стилистом то исто можете да радите са другарицом која је мало више у моди од вас. То је скроз океј.
Владимир Бијелић
Зашто сте одустали од музичке каријере?
– Када сам имала 16 година хтела сам да се бавим музиком. Међутим, брзо сам одустала јер ми се није свидео тај свет иза тога. Мислим да наше подручје није подобно за каријеру каквом бих волела да се бавим, јер волим р’н’б, који иде према хип-хопу и попу. Да сам у Америци или некој већој европској земљи, мислим да бих се сигурно бавила тиме, али сам на крају дана много задовољнија овим послом и сматрам да док год то добро иде да ћу то и гурати.
