Овај низ се наставља до његове последње роле у новој комедији „Комшилук у Лос Анђелесу“ у коме га гледамо као Дејва Џонсона, класичног америчког белца из средње класе, на каналу Фокс Лајф, радним данима у 15.15, већ пет сезона, како са породицом покушава да се уклопи у потпуно црначки крај. У ексклузивном интервјуу за Дневников ТВ Магазин, овај амерички глумац нам открива докле су Џонсонови одмакли са прилагођавањем, али и како се он прилагодио улози породичног човека, после седам сезона Шмитове мачо животне филозофије.
- Заправо, пријало ми је да се мало отргнем Шмиту, јер сам приватно породичан човек, ожењен и имам двоје деце, тако да ми је теже било да се прилагодим мом јунаку у „Новој девојци“, а улогу у „Комшилуку“ сам уз велико олакшање доживео као повратак кући – уз смех нам открива на почетку разговора глумац који је каријеру почео да гради већ по завршетку студија сада давне 1998. године епизодним улогама у познатим серијама, које су му утабале стазу ка Холивуду и статусу звезде чија се годишња зарада данас процењује на пола милиона долара.
Шта вам се допало код лика Дејва у серији „Комшилук у Лос Анђелесу?
- Чини ми се да то није била само ствар јунака ког ћу глумити. За мене је више ова серија заиста посебна. Од првог тренутка сам осетио да смо сјајан тим и да имамо невероватан потенцијал. Додатно, чини ми се да на малим екранима нема више оваквих породичних серија, а одрастао сам уз „Брачне воде“, „Живот по Џиму“ и многе друге наслове који су за тему имали баш породицу. Не верујем да је публика изгубила интересовање за добар породичан ситком, а чињеница да трајемо већ пет сезона само говори у прилог томе. Оно што највише волим код ове серије је сама та ситуација да имате традиционалну белачку породицу која се из Мичигена сели за Лос Анђелес. Наравно, прво су им за око запали луксузни станови у кварту Ла Бреа, али кад су схватили да они немају новац за то, видели су дивну кућицу са двориштем и белом тарабом, и одмах су замислили свој „амерички сан“ који их је додатно подсетио на оно што су имали у Мичигену. Будући да су досељеници, нису обратили пажњу на једну важну ствар, а то је да је та њихова бела кућица смештена у крај у ком искључиво живе црнци. И ту почиње шоу.
У чему је највећа разлика за вас у глумачком погледу између „Нове девојке“ и „Комшилука“?
- Чини ми се да сам овде добио прилику да се уклопим у екипу у којој више нас води главну причу. У „Новој девојци“ сам имао тај притисак да водим, што сам овде захваљујући сјајном Седрику који тумачи главу породице мојих првих комшија, успео да поделим са осталима. И у овој серији сам тип хумора је другачији. Више је то комедија ситуације, а одувек сам уживао у тој врсти хумора. Додатно, снимамо пред живом публиком што је нешто о чему сваки глумац машта. То је невероватна комбинација телевизије и позоришта која вам омогућава да у сваком тренутку ослушкујете реакцију гледалаца.
Са „Комшилуком“ сте догурали до петог циклуса, шести је већ најављен. То је само једна мање сезона од „Нове девојке“. Да ли сте се уморили од ТВ маратона?
- Оно што гледаоци вероватно не знају јесте да је „Нова девојка“ својевремено требало да добије спиноф. Радња је била конципирана на Шмита који постаје отац и пратила би његове прве кораке у родитељству. Иако би публика, сигуран сам, сјајно одреаговала на ову идеју, ја у том тренутку нисам био расположен да јој дам шансу. Истина је да сам се мало уморио од Шмита. Кад сам добио понуду за „Комшилук“ у принципу, био је то сличан концепт, али смештен у потпуно другачије окружење што ми је пријало. Чини ми се да је пресудна ствар било управо то што ја нећу бити у првом плану, већ ћу имати сјајне саиграче у новој ТВ утакмици.
Питање расе једна је од централних тема „Комшилука“, наравно уз породичне теме.
- Допада ми се то што је један белац овог пута стављен у позицију да је у мањини. Дејв и његова породица имају задатак да се уклопе, да не одударају, да у томе некако сачувају себе и оно што их чини другачијим, а да опет не увреде никога од својих комшија. Такође, посматрамо и како Седрик мора да пронађе пут ка толеранцији, што је, такође, једна важна тема. Сама та идеја је много деликатна, и била је веома изазовна и за нас глумце. Имао сам ситуације да морам да дођем на сет и да тог дана треба као Дејв да урадим нешто неприкладно и политички скроз некоректно. То је подразумевало дугачак увод у виду извињења за све што још нисам урадио, али знам да ћу морати. Рад на оваквој серији захтева заиста много промишљености.
Практикујете ли да у серији примењујете и нека лична искуства која сте стекли као родитељ?
- Заиста волим глуму и увек се трудим да те две сфере држим раздвојене. Макс као глумац и оно што сам ја у приватном животу су две различите особе. Када бирам улогу, заправо, највише се ослањам на сценарио. Ако проценим да је сценарио такав да у њему неће моћи ни да се наслути онај Макс који сам ја приватно, тада и прихватим улогу. За мене, у томе и јесте сврха глуме. Да од нуле направите неки потпуно нови лик, да измаштате све његове особине, врлине и мане, а да се притом држите сценарија и онога што је сценариста замислио. Тек тада глума има смисла.
Да ли су комедије ваш омиљени жанр?
- Срце глумца је увек тамо где је добра улога. Када је о мени реч, за сада то јесу комедије, али волео бих да видим себе и у неком другом жанру.
Никола Дражовић
фото: Фокс промо
