Британски научник који је стекао светску славу својим радом о црним рупама и теорији релативитета, али му је у 22. години откривена амиотрофна латерална склероза (АЛС), због чега је већи део живота морао да проведе у колицима, преминуо је 14. марта у 77. години у свом дому у Кембриџу, а вест о његовој смрти је саопштила његова породица.
"Био је велики научник и изузетан човек цији ће рад и заоставштина живети много година", навела су у саопштењу о његовој смрти његова деца Луси, Роберт и Тим, пренео је АП.
"У потпуности је одговарајуће да се пепео професора Стивена Хокинга положи у опатији, поред његових колега истакнутих научника", рекао је Декан Вестминистерске опатије Џон Хол.
Служба у Кембриџу биће одржана у универзитетској цркви Велике Свете Мери, а потом ће бити организован приватан пријем на колеџу Тринити.
Стивен Вилијам Хокинг рођен је 8. јануара 1942. године. Унапредио је разумевање простора, времена и простор-време сингуларитета, а иза себе је оставио низ дела од којих је најпознатија књига "Кратка историја времена".
Хокинг је током каријере разотркио неке од најзамршенијих тајни космоса, упркос томе што му је са 22 године откривен АЛС, потпуно непокретан, приморан да комуницира помоћу компјутера и гласовног синтизајзера.
