И Еди Редмејн, када је примао Оскара, поручио је да награда припада свима који се боре с амиотрофичном латералном склерозом, а посебно породици Хокинс. Уосталом, Редмејн је добио Оскара за најбољег глумца за улогу у “Теорији свега”, у којој је глумио баш Стивена Хокинга, а успех тог филма показао је колико прича генијалног британског физичара прелази границе његовог стручног подручја, односно колико је припадао баш широкој култури, пише Гардијан. Иначе, Редмејн је те године Оскарима победио Бенедикта Кумбербача, а баш он је својевремено глумио Хокинга у једној Би-Би-Сијевој драми.
Кумбербач се са Хокингом сусрео два пута, али нису остали у контакту:
„Наравно да бих волио да смо се дописивали и-мејлом, али од чега би се ти разговори састојали? Ја сам глумац, а он физичар!“
Хокинг је велику популарност стекао и својим књигама, међу којима је најпознатија “Кратка историја времена”, која се на првом мјесту бестселера британског Сандеј тајмса задржала рекордне 237 недеље.
Хокинг се појавио и у “Симпсоновима”, први пут 1999. у епизоди “Спасили су Лизин мозак”, у којој Менса, чија је Лиса чланица, преузима контролу над Спрингфилдом.
„Појавити се у “Симпсоновима” било је јако забавно, али не схватам их преозбиљно, мада мислим да су одговорно приказали мој инвалидитет“, рекао је после Хокинг.
Дом Хомера и Марy Симпсон, Спрингфилд, посетио је још три пута, а неколико је пута гостовао и у другом анимираном хиту, “Футурами”.
И чувени аутор документарних филмова Ерол Морис пронашао је инспирацију у животу Стивена Хокинга и посветио му је документарац “Кратка историја времена” из 1991. За разлику од истоимене књиге, која се бави постанком и крајем свемира, тема Морисова филма је живот самог Хокинга.
Н. Писарев
