АРТЕМИС 2: ЕМОЦИЈЕ ИЗМЕЂУ ТИШИНЕ СВЕМИРА И ОДУШЕВЉЕЊА НА ЗЕМЉИ Тамна страна Месеца и „Мун џој”
Први амерички астронаути који су путовали ка Месецу после више од пола века, Рид Вајзман, Виктор Главер и Кристина Кох, као и астронаут Канадске свемирске агенције Џереми Хансен, вратили су се на Земљу у ноћи изумеђу 10. и 11. априла по нашем времену.
Прелет око Месеца одвео их је даље него што је ико од људи икада раније путовао (406.000 километара од Земље), надмашивши претходни рекорд који су поставили астронаути мисије Аполо 13 давне 1970. године.
До краја мисије милиони људи постали су највећи фанови универзума или бар Месеца
Историјско путовање астронаута превазишло је очекиване оквире саме мисије. Осим што ће у наредним фазама допринети даљем развоју технологије, нових сазнања о начину на који свемирска путовања утичу на људски организам, оно је већ донело значајне и изненађујуће друштвене ефекте. Много се говорило о сувопарним бројкама и подацима, али врло мало о тестовима који су спровођени. Током мисије астронаути су прикупљали и чували узорке пљувачке, носили наруквице које су пратиле кретање и сан и мерили бројне параметре унутар летелице.
Студија под називом „Имунолошки биомаркер” омогућиће испитивање начина на који имунолошки систем реагује на свемирски лет, потом ће студија ARCHeR детаљније анализирати како су чланови посаде функционисали појединачно и као тим, укључујући и то како су се кретали у ограниченом простору летелице Орион, а сензори зрачења постављени унутар капсуле прикупили су податке о ефикасности заштите од радијације. Можда је најзанимљивија „хај-тек” студија, пригодно назавана „Аватар”, а која се тиче уређаја познатијих као „органи на чипу” (organ chips), који садрже ћелије из коштане сржи чланова посаде, који су узгајани тако да опонашају структуру и функцију одређених делова људских органа, попут мозга, плућа, срца, панкреаса и јетре.
Како је коштана срж је врло осетљива на зрачење, научници ће анализирати како су се ови „органи на чипу” понашали и реаговали у дубоком свемиру и микрогравитацију на ћелијском нивоу. Кроз узорке пљувачке биће анализирани различити вируси, хормони и протеини који би требали да откривају колико добро имунолошки систем функционише током читаве мисије.
Има и зелених површина у комшилуку
Иако свемирске летелице попут НАСА-иног лунарног орбитера већ деценијама истражују и мапирају Месец, мисија Артемис 2 пружила је јединствену прилику да људи посматрају лунарну површину из прве руке. Људске очи и мозак изузетно су осетљиви на суптилне промене у боји, текстури и другим карактеристикама. Ова запажања могла би да послуже као основа за будућа истраживања. Да ово има смисла показало се одмах, јер су астронаути описивали такве детаље који нису западали за око на снимцима орбитера, а пријавили су и места где је површина Месеца браонкасте па и – зеленкасте боје.
Истовремено, иако се знало да је Артемис 2 врло битна мисија, чини се да су многи ипак остали затечени какав друштвени ефекат је изазвала. Већ после неколико дана мисије, објаве о овој теми преплавиле су друштвене мреже, а до њеног краја милиони људи постали су највећи фанови универзума (или бар Месеца) и били приковани за преносе уживо на сајту НАСА, ронећи сузе на прве кадрове Месечеве таме стране, разговоре астронаута, уз коначно велико одушевљење (и олакшање) када је летелица Орион безбедно пљуснула у Тихи океан. Феномен да људи гледају пренос како астронаути плутају у бестежинском стању и раде обичне задатке био је за очекивати, али је масовност изненадила.
Стручњаци који се баве понашањем и социолошким феноменима претпостављају да је свему томе кумовала врло нестабилна и забрињавајућа ситуација у свету. Астронаути су доживљавани као блиске особе које су напокон ујединиле планету, што ствара емоционалну повезаност. Такође, гледање како неко мирно лебди и обавља рутину може имати умирујући ефекат. У свету пуном кризних вести, такав призор делује стабилно и тихо. Ту је и занимљив друштвено-психолошки феномен - „ефекат прегледа” (overview effect). Он описује дубоку менталну промену коју многи астронаути наводе након што виде Земљу из даљине. Писац Френк Вајт, који је 1987. године сковао овај појам, рекао је да тај ефекат не могу да доживе само астронаути, већ и људи на Земљи.
Трећа ракета већ спремна, лансирање 2027.
Пошто се посада безбедно вратила на Земљу, НАСА и њени партнери сада ће усмерити пажњу на припреме за мисију Артемис 3. Већ колико сутра НАСА премешта централни степен ракете (SLS) за мисију Артемис3 из свог постројења у Њу Орлеансу ка Свемирском центру „Кенеди” на Флориди. Током наредног лета у ниској Земљиној орбити тестираће се способност сусрета и спајања између Ориона и комерцијалне свемирске летелице потребне за спуштање астронаута на Месец. Лансирање је планирано 2027. године.
Пандам томе, али у дигиталном свету и паралелном животу, на друштвеним мрежама је рођен израз „Мун џој” (Моон јоy) који је настао сасвим случајно током рутинске комуникације између контроле мисије у Хјустону и астронаута. Он означава осећај колективног узбуђења, инспирације и позитивне емоционалне реакције на први људски лет ка Месецу после више од пола века, али пре свега уживање у садржајима који се тичу Земљиног сателита и дивљење посади Артемис 2. Корисници друштвених мрежа реаговали су емотивно и жалили што се мисија завршила, поједини истичући да осећају недостајање и благу депресију уз сугестију НАСА да настави „Мун џој” дељењем слика и снимака са мисије.