У НЕДЕЉУ СЕ СЛАВИ „ЉУТИ СВЕТАЦ” ПАНТЕЛЕЈМОН Ево шта треба урадити, а шта никако не треба радити овог дана

Иако у црквеном календару није означен црвеним словом, у појединим крајевима Србије овај празник се веома поштује и сматра даном када треба избегавати тежак рад.

Свети Пантелејмон познат је као велики исцелитељ и заштитник болесних, лекара и свих који помажу другима. Због тога се верници на његов дан посебно моле за здравље, а у појединим местима чувају се и стари обичаји повезани са лековитом водом, путовањима и започињањем нових послова. Сваке године, овог свеца славимо 9. августа уз занимљиве обичаје.

Ко је био Свети Пантелејмон?

Свети Пантелејмон рођен је на простору данашње Турске, у породици богатог незнабошца Евсторгија и хришћанке Евуле. На рођењу је добио име Пантелеон, које се тумачи као "лав у свему". Касније је, након што је прихватио хришћанство, добио име Пантелејмон, у значењу "самилосни".

Још као младић посветио се медицини и учио од познатог лекара Ефросина. Током живота упознао је старца Ермолаја, хришћанина који је због своје вере био прогоњен. Од њега је упознао хришћанско учење, након чега је одлучио да свој живот посвети вери и помагању другима.

Према хришћанском предању, Пантелејмон је као лекар помагао многим људима, а лечио је и оне којима други лекари нису могли да помогну. Посебно се памти прича о слепом човеку кога је, како се верује, излечио силом Христовог имена.

Његова дела и вера привукли су велику пажњу, али и завист. Због тога је изведен пред цара Максимијана, пред којим се отворено изјаснио као хришћанин. Цар је наредио да га муче, али је према предању светитељ током мука остајао непоколебљив.

На крају је осуђен на смрт. Када је џелат замахнуо мачем, оружје се, према предању, поломило о светитељев врат. Пантелејмон је тада завршио молитву и сам рекао џелату да изврши казну. Пострадао је 304. године.

Зашто се Свети Пантелејмон сматра заштитником лекара и болесних?

Свети Пантелејмон вековима се поштује као светитељ који је свој живот посветио лечењу и помагању људима. Због тога му се верници обраћају када моле за здравље, а посебно му се моле болесници и они који се брину о њима.

Лекари и фармацеути га такође поштују као великог хришћанског узора. Иако је еснафска слава здравствених радника Свети Козма и Дамјан, Свети Пантелејмон заузима посебно место у традицији повезаној са медицином.

Његове мошти данас се чувају у више православних светиња. Глава светитеља налази се у руском манастиру Светог Пантелејмона на Светој Гори, док се део моштију чува и у манастиру Хиландар.

Зашто га народ назива "љутим свецем"?

У народној традицији Свети Пантелејмон убраја се међу "љуте свеце", иако ово није црквена категорија. Уз њега се у народним веровањима често помињу Огњена Марија, Свети Илија и Блага Марија.

Због тога се верује да на његов дан не би требало обављати тешке физичке послове, нарочито радове у пољу, домаћинству или на грађевини. У појединим селима у Србији Свети Пантелејмон се обележава и као заветина, односно као празник целог села. На тај начин људи се окупљају на молитви и уздржавају од тежих радова.

Ипак, постоји и другачије веровање - да је управо овај дан добар за почетак новог посла. Према народном предању, оно што се започне на Светог Пантелејмона може бити успешно и берићетно.

Обичаји и веровања за Светог Пантелејмона

Један од најпознатијих обичаја везан је за молитву за здравље. Верници се на овај дан обраћају светитељу, посебно када моле за оздрављење својих ближњих.

У крајевима где постоје извори посвећени Светом Пантелејмону, људи су традиционално одлазили по воду којој се приписивала лековитост. На појединим местима верници су се умивали освећеном водом, нарочито када су се молили за здравље очију.

У народној традицији сачувано је и веровање да су се деца умивала водом у коју су потапани цвеће или трава са црквене литургије, уз жељу да их кроз живот прати здравље и "бистар поглед".

Уочи празника у неким местима организоване су молитве и литије, док су верници палили свеће и приносили дарове у знак захвалности за помоћ и заштиту.

Да ли се на Светог Пантелејмона сме радити?

Према народном обичају, на овај дан требало би избегавати тешке физичке послове. Посебно се то односи на напоран рад у пољу и друге послове који захтевају велики физички напор.

Ипак, важно је разликовати црквено учење од народних обичаја и веровања. То што Свети Пантелејмон није означен црвеним словом значи да забране рада које се могу чути у народу нису исто што и црквена забрана.

Управо зато се овај дан пре свега може провести у молитви, миру и захвалности, уз поштовање светитеља и његовог живота.

Верује се да је Свети Пантелејмон добар заштитник на путу

У појединим крајевима постоји и веровање да је Свети Пантелејмон заштитник путника. Због тога неки верници сматрају да је његов празник добар тренутак за полазак на пут.

Возачи који га поштују понекад у аутомобилу држе његову икону, верујући да ће их светитељ чувати током путовања. Као и друга народна веровања, и ово треба посматрати у оквиру традиције, док се заштита у саобраћају пре свега подразумева кроз одговорну вожњу и поштовање правила.

Један обичај посебно се везује за почетак нових послова

За Светог Пантелејмона везано је и занимљиво веровање да је његов дан повољан за започињање нових послова. Народ каже да оно што се тада започне може бити успешно и донети берићет.

Мало је породица које Светог Пантелејмона имају као крсну славу, па је са тим повезано још једно занимљиво веровање. Ако се двојица свечара који славе овог светитеља сретну у цркви са славским колачем, требало би да један другом честитају славу и изљубе се, јер се верује да су највероватније рођаци.

Без обзира на народна веровања, суштина празника остаје везана за личност светитеља који је читав свој живот посветио вери, лечењу и помоћи другима. Зато је Свети Пантелејмон за многе вернике пре свега симбол милосрђа, истрајности и наде у оздрављење.

(Ona.rs)