окоТВоко: Са друге стране ТВ пријемника

Ексклузив личи на ексклузивно, шта је на Пинку видећеш и на Првој, а долутаће и на „Уна, дуе, тре” на Уну телевизију. Хајп телевизија има „Сити” што би, је л', требало да буде на ружичастој телевизији. Можете да затворите очи док гледате емисију „Премијера викенд специјал” и знаћете да су им увек исти гости и теме. 

Ако није Пријина трудноћа, онда је венчање Тее Таировић или нове пикантерије из љубавног живота Аце Лукаса. Драгиша Трајковић Ђани и његова супруга Слађа су мирођија у свакој таблоидној емисији. 

Општа носталгија за Тањом Савић и „Лексингтон бeндом” говори о томе да нисмо направили ништа паметно у музици у последњих двадесетак година. Па није ни чудо што су највећи хитмејкери почели да обрађују старе песме са новим певачима.

 У питању су Дамир Ханадановић и његов нови звук где се за сада издваја Наташа Беквалац са „Лутком”, обрадом песме Катарине Грујић, као и Бане Опачић са каверима и обрадама својих старих песма.

Посебно плени успех Пеђе Јовановића, који је лепим песмама и без велике медијске помпе успео да дође до срца публике. Цеца баш тешко може да пронађе праву песму јер ту једноставно нема Марине Туцаковић.

Међу емисијама које се труде да се баве и културом и уметношћу је, пре свега „Први ред”, уредника Огњена Несторовића и Радослава Кајтеза. Урадили су дивне интервјуе са Љиљаном Стјепановић, Тањом Бошковић, као и посебну  емисију у којој су сумирали седам година без Доне Арес. Јако је била лепа и животна прича Тијане Бошковић. 

У проналажењу нових имена и да остане у оквирима поп културе највише се труди Милица Ракановић у својој ауторској емисији „С друге стране”. Милица је успела да пропрати све фестивале забавне музике. На „Песми за Евровизију“ је урадила лепу причу о нашем представнику на „Евровизији” Принцу од Врање. 

Исто тако су јој лепе репортаже са „Београдског пролећа” и са „Бања Лука феста”. Захваљујући директору фотографије и сниматељу Бојану Огњановцу и и монтажеру Александру Маџаревићу емисија „С друге стране” има једну динамику и могућност да упознамо многе младе и талентоване музичаре којима треба дати шансу.

Али, код Милице су и сви наши ТВ водитељи, ТВ лица, али и неке певачице. Није лако Јелени Розги војвођанског јавног сервиса јер треба наћи за сваки петак по три различите личности, а да нису само естрада, пошто она интервјуише и глумце и многе занимљиве личности. Свести такав формат на три госта је понекад уреднички грех, јер ако имамо велику звезду треба јој дати више времена.

 То је оно против чега сам се дуго борио као ТВ аутор. Не треба форматирати емисију по сваку цену, јер сви не заслужују исту минутажу. Али, већина емисија, посебно оне на телевизији Б92 или Уна телевизији пате од тога да је формат важнији од садржаја, зато и немамо програм који се памти. Зато ће и даље Иван Ивановић да пријатно изненади са Јованом Пајић и Маријом Шерифовић у емисији или Николијом и Весном Змијанац. 

Добру емисију праве занимљиве, харизматичне личности и праве звезде, али и вредни, динамични аутори. Иначе се све претвара у бесмислени трач. У праву је Ивана Ђорђевић када ми рече да се предност даје кликовима, а не квалитету, ко је са ким раскинуо, ко је кога преварио, ко је платио Малдиве. То нам је и убило ТВ квалитет.

Влада једно велико потцењивање квалитетних новинара забавног програма. Зато нам овако и иде. Јер, Србија је пре свега земља медијског и телевизијског шоу бизниса. Али, то мора да се ради много квалитетније, а не да сваки фан певачица узме микрофон и да почне да глумата Филарија.

Александар Филиповић