Три дана плаћеног одсуства ако је кућни љубимац болестан — Италија прва земља у Европи са оваквим законом
Узимање одсуства са посла, тачније боловања ради бриге о кућном љубимцу које је болестан сада је званично признато у Италији.
Запослени могу да узму до три дана плаћеног одсуства сваке године ако њиховом кућном љубимцу треба хитна медицинска помоћ. То је мала, али значајна промена која одражава колико озбиљно је Италија схватила добробит својих љубимаца.
Ова одлука одражава године постепених законских промена и промену у начину на који људи у Италији гледају на своје љубимце, при чему их све више породица третира као део свакодневног живота, а не само као животиње, а чак 51 посто запослених власника напушта посао уколико компанија покаже одсуство емпатије због болести њихових љубимаца.
Случај Кучоли који је све започео
Корени ове политике сежу до 2017. године, када је библиотекарка на Универзитету Сапиенца у Риму затражила одсуство како би се бринула о свом псу Кучоли. Псу је била потребна операција тумора, а остављање љубимца без лечења изазвало је озбиљну забринутост према италијанском закону.
Суд у Риму је пресудио у корист запослене, утврдивши да занемаривање животиње у тешкој патњи може представљати кривично дело. Та одлука је преформулисала ситуацију: брига о болесном кућном љубимцу више није била опционална, већ је била одговорност.
Одсуство са посла због хитне неге љубимца није неограничено, јер запослени морају да испуне неколико јасних захтева. Кућни љубимац мора бити званично регистрован и микрочипован, а ветеринар мора дати дигитални сертификат којим се потврђује да ситуација захтева хитну негу. Овај процес се повезује са социјалним осигурањем у Италији и поједностављује процес, а пет френдли радна политика одражава дубљу промену у начину на који друштво гледа на животиње. Кућни љубимци се све више виде као издржавана лица и део породице који захтева време, новац и негу.
Подржаваоци овакве пословне пет френдли политике указују на неколико важних последица: давање могућности запосленима да остану код куће када је љубимац болестан може смањити напуштање животиња, посебно када медицинске потребе постану озбиљне, и јача одговорно власништво, јер је мање вероватно да ће људи одлагати лечење животиње због притиска на послу. Штавише, правилна нега пса, мачке или другог љубимца ограничава ширење појединих болести и побољшава опште услове живота, посебно у урбаним подручјима где кућни љубимци и људи деле животни простор.
Последице одсуства пет емпатије према запосленима
Одлука Италије изазвала је интересовање ван њених граница. Земље попут Немачке и Швајцарске већ спроводе строге стандарде добробити животиња, док Холандија привлачи пажњу због борбе против напуштања кућних љубимаца строгим прописима и јавним кампањама. Шведска такође одржава високе стандарде у узгоју и нези животиња које живе у домовима. Ипак, ниједна од ових земаља није формализовала плаћено одсуство за хитне случајеве са кућним љубимцима на националном нивоу, што је управо разлог зашто потез Италије представља прави револуционарни преседан. То помера ову тему на нову територију, где радна права и добробит животиња почињу да се преклапају на практичне начине.
Поједини менаџери верују да штеде много тога компанији ако одбију захтеве запослених за одсуство због болести кућног љубимца. Уместо тога, они заправо негују штетну културу на радном месту која одбија високо ефикасне запослене. Ова одбијања обично произилазе из потпуног недостатка емпатије или неповерења, где шефови претпостављају да запослени само покушавају да искористе одсуство за своје слободно време.
Недавна истраживања показују да 51 посто запослених који изгубе неког блиског, па и кућног љубимца, напушта посао у року од годину дана. Међутим, није ствар само у броју дана одсуства: ради се и о томе да ли је организација реаговала са емпатијом и бригом. Туга изазива болна и исцрпљујућа осећања, патњу и ремети когнитивно и физичко функционисање. А када компаније одбију одсуство током тако тешког периода у животу запосленог, то је рецепт за катастрофу, јер приморава људе да потискују своју бол док покушавају да се изборе са екстремним стресом.
Студије показују да ожалошћени запослени који су приморани да се врате прерано на посао обично имају потешкоће са фокусирањем, што затим доводи до огромног пада продуктивности и повећања грешака. Поред самог посла, неемпатични потези менаџмента уништавају лојалност и морал запослених. Поред тога, физички данак комбиноване туге и стреса на послу често доводи до стварне болести, што значи да ће запослени касније морати да се опоравља на боловању.
