clear sky
32°C
15.08.2026.
Нови Сад
eur
117.3182
usd
100.6764
Сачуване вести Претрага Navigacija
Подешавања сајта
Одабери писмо
Одабери град
  • Нови Сад
  • Бачка Паланка
  • Бачка Топола
  • Бечеј
  • Београд
  • Инђија
  • Крагујевац
  • Лесковац
  • Ниш
  • Панчево
  • Рума
  • Сомбор
  • Стара Пазова
  • Суботица
  • Вршац
  • Зрењанин

SPOROTHRIX BRASILIENSIS МОЖЕ ДА ЗАРАЗИ МАЧКЕ И ЉУДЕ И СВЕ СЕ ВИШЕ ШИРИ Ветеринари и микробиолози забринути због смртоносне гљивице

15.08.2026. 13:19 13:38
Извор:
Дневник
а
Фото: Pixabay.com

Ветеринари су веома забринути: Гљивица Sporothrix brasiliensis која је најпре почела да заражава мачке у Бразилу шири се Јужном Америком.

Мачке, попут ових које се туку на улици у Бразилу, могу да шире болест огреботинама и угризима, али и приликом међусобног лизања и уређивања крзна.

Болест још није забележена у Сједињеним Америчким Државама — барем колико је надлежнима познато. Међутим, обољење које изазива гљивица Sporothrix brasiliensis од појаве у Бразилу деведесетих година прошлог века заразило је и усмртило хиљаде мачака. У Јужној Америци заражено је и више од 11.000 људи и најмање 200 паса.

„У овом тренутку у Бразилу имамо огромну епидемију изазвану гљивицом Sporothrix brasiliensis, која и даље траје“, рекао је 7. јуна Локхарт, виши саветник у америчком Центру за контролу и превенцију болести. Гљивица се из Бразила проширила на мачке, псе и људе у Парагвају, Чилеу, Аргентини, а недавно и у Уругвају.

Гљивица би могла да се прошири у великим градовима попут Истанбула и Бангкока, где су мачке буквално свуда

„Само је питање времена“ када ће гљивица стићи у Сједињене Америчке Државе, рекао је Локхар.

Он страхује да би гљивица могла да се прошири у великим градовима попут Истанбула и Бангкока, где су „мачке буквално свуда“, као и у руралним областима Сједињених Држава у којима велики број мачака на фармама слободно лута.

„Довољно је да само један путник из Јужне Америке поведе заражену мачку и болест може да се појави било где“, рекао је Локхарт. „Због овога смо веома, веома забринути.“

Код људи инфекција изазива болне чиреве на кожи. Ако се не лечи, болест такође може да поприми тежак облик и да доведе до смрти особа са ослабљеним имунолошким системом.

Опасност од ширења заразе додатно је сложена због тога што се симптоми не појављују увек одмах.

Без лечења болест смртоносна

Инфекције изазване гљивицом Sporothrix brasiliensis код мачака доводе до појаве отворених, гнојавих рана на кожи. Без лечења, инфекција може да се прошири на плућа и остатак организма, па чак и да усмрти животињу. Код заражених мачака појављују се чиреви и чворићи на кожи, као и отечени лимфни чворови. Уколико се инфекција не лечи антигљивичним лековима, може да захвати дисајне органе и да се прошири по целом телу.

„Без лечења болест је смртоносна у сто одсто случајева, а чак и уз лечење стопа смртности је прилично висока“, рекао је Локхарт.

Код двоје чланова једне породице која се преселила из Бразила у Велику Британију болест се појавила тек три године после пресељења, саопштиле су здравствене власти 2022. године. Испоставило се да је једна од две породичне мачке била заражена гљивицом Sporothrix brasiliensis. Заразио се и ветеринар који је лечио мачку.

Необична својства ове гљивице могла би да јој помогну да освоји нове територије.

Гљивица која заражава мачке сродна је гљивици Sporothrix schenckii, која изазива инфекцију коже познату као споротрихоза или „болест узгајивача ружа“. Као и многе друге гљивице које живе у земљишту, гљивице рода Sporothrix су диморфне, што значи да могу да постоје у два облика.

„У хладном окружењу је плесан, а у те-лу животиње квасац“, сликовито је објаснио Локхарт. То значи да у земљишту расте у облику дугих, влакнастих структура познатих као хифе, али се, када њене споре заразе људе или животиње, претвара у једноћелијски квасац.

Већина гљивичних инфекција настаје када људи удахну споре или, као код „болести узгајивача ружа“, када споре продру у кожу кроз огреботине и убодне ране, настале од трња руже.

Међутим, Sporothrix brasiliensis може да се шири и у облику квасца, рекао је Локхарт.

„То се не дешава ни код једне друге диморфне гљивице.“

Да ли треба и ми да се бринемо? Да.

Извор:
Дневник
Пошаљите коментар