(ВИДЕО) НЕ СМЕТЕ НИ ДА МУ ПРИЂЕТЕ Ово језеро крије феномен који живот значи
На једном од најлепших хрватских острва налази се Вранско језеро, природни феномен коме је строго забрањено прићи, јер његова крхка равнотежа између слатке и слане воде снабдева хиљаде људи пијаћом водом.
На први поглед, острво Црес осваја суровом лепотом и готово нетакнутом природом, смењују се каменити предели, густе шуме, стара села на литицама и скривене увале са плажама које важе за најлепше у Европи. Ипак, иза свих тих разгледничких призора крије се једно место које није само туристичка атракција, већ питање опстанка читавог подручја.
Реч је о Вранском језеру, природном феномену који има кључну улогу у снабдевању водом не само Цреса, већ и суседног острва Лошињ. Ово језеро је по много чему јединствено. Његова површина налази се изнад нивоа мора, док се дно спушта чак до 60 метара испод морске површине. Настало је у кршкој удолини и обликовано дуготрајним геолошким процесима, а његова вода важи за изузетно чисту и квалитетну. Захваљујући природној филтрацији кроз камен, готово да не захтева додатну прераду пре него што стигне до становника ова два острва.
Управо због тога, приступ језеру је строго контролисан. Купање, риболов или било какве активности у непосредној близини воде нису дозвољене. Ово није место за класичан туризам, већ заштићен природни ресурс од кога зависи свакодневни живот. Чак и поглед на језеро могућ је само са унапред одређених видиковаца.
Осим што је извор воде, језеро има и велику еколошку вредност. Окружено је богатим биљним и животињским светом и представља важно станиште за бројне врсте птица. Његова очуваност и изолованост чине га једним од ретких места где природа функционише готово без утицаја човека.
Посебну занимљивост представља оно што се дешава испод површине. У дубинама језера одвија се стална, невидљива равнотежа између слатке и слане воде. Морска вода продире у дубље слојеве, али је огромна маса слатке воде потискује и спречава да наруши његов квалитет. Управо та крхка равнотежа омогућава да језеро остане питко. Међутим, ако би ниво воде опао, притисак би ослабио, што би могло довести до продора мора и заслањивања, чиме би језеро изгубило своју основну функцију.
Име језеро дугује оближњем селу Врана, иако га мештани једноставно називају "језеро", што најбоље говори о његовом значају у свакодневном животу. Назив "Вранско језеро" усталио се тек касније, захваљујући путописцу Алберту Фортису који га је тако забележио још у 18. веку. Данас ово језеро остаје један од најдрагоценијих природних ресурса у Хрватској, место које се не посећује због купања или одмора, већ се посматра са дистанце, уз свест да од његове тихе равнотеже зависи живот на два острва.
