(ВИДЕО) УДАЛА СЕ ЗА ПИЛОТА ИЗ ИРАНА Данас живе у Новом Саду, чекају друго дете, а свекрва јој уместо цвећа поклања злато
Када је први пут чула његов глас, није ни слутила да ће јој тај тренутак заувек променити живот. Данас је удата за пилота из Ирана, са којим очекује друго дете, персијски говори готово као матерњи језик, своје знање преноси ученицима и води успешан мали бизнис настао из искрене љубави према земљи која је временом постала њен други дом.
По струци историчарка, Јелена Радосављевић данас је професорка персијског језика, а љубав према Ирану донела јој је и животног сапутника. Са супругом Шахабом, пилотом из Ирана, живи у Новом Саду, очекује друго дете и успешно гради каријеру промовишући персијски језик и културу.
Захваљујући стипендији завршила је студије персијског језика у Ирану. Данас је многи препознају као професорку фарсија, ауторку уџбеника „Иранско писмо јасно објашњено” и креаторку садржаја која на друштвеним мрежама приближава богатство иранске културе, традиције и свакодневице.
У разговору је открила како је упознала супруга Шахаба, пилота из Ирана, и зашто су одлучили да заједнички живот граде у Србији. Говорила је и о свакодневици у браку у којем се равноправно говоре два језика, као и о уверењу да права љубав не познаје границе, нацију, расу ни религију.
Њихова љубавна прича почела је сасвим неочекивано.
Јелена је у то време живела са цимерком из Ирана, која је једног дана разговарала са породицом путем видео-позива. У кадар је изненада ушао младић који је, чувши како Јелена говори фарси, остао изненађен.
– Питао је ко то прича персијски са акцентом. Рекли су му да сам то ја. Касније смо се упознали преко моје другарице. Он је дошао у Србију, ја сам отишла у Иран, заједно смо путовали и врло брзо схватили да не можемо једно без другог – присетила се Јелена.
Судбоносно „да” изговорили су 2022. године, без велике прославе, у присуству само двоје сведока.
– Били смо само нас двоје и два сведока. Толико дуго смо прикупљали документацију да нам је једино било важно да се коначно венчамо. Ипак, било је то венчање испуњено великом љубављу – каже Јелена.
Иако су одрасли у различитим културама и на хиљадама километара удаљеним крајевима света, Јелена каже да те разлике никада нису представљале препреку.
– Данас искрено верујем да љубав нема нацију, расу ни религију. Све људе је створио Бог и нема разлога да их делимо по пореклу. Најважније је какви су као људи и каквог су карактера – истиче Јелена.
Додаје да су за њихов складан брак најважнији заједнички погледи на живот.
– Нас двоје делимо исте ставове о породици, васпитању деце и животу уопште. Верујем да је управо то темељ наше заједнице.
У дому породице Радосављевић–Шахаб свакодневно се говоре српски и персијски језик. Њихов син Милан одраста у двојезичном окружењу, па од најранијих дана природно усваја оба језика.
Јелена са сином разговара на српском, док му се отац обраћа искључиво на персијском.
– Када му се тата обрати на фарсију, он тачно зна шта треба да уради. Када му се ја обратим на српском, реагује исто. Верујем да ће одрастати као прави билингвалац – прича Јелена.
Посебну пажњу посветили су и избору имена за сина.
– Пошто ће имати иранско презиме, желела сам да има српско име које ће и тамо моћи лепо да изговоре. Тако је настао Милан – објашњава.
Боравак у Ирану, каже, није јој донео само животног партнера већ је променио и њен поглед на породицу, заједништво и свакодневни живот.
– Тамо жена никада није сама. Свекрва ми је говорила: „Иди да спаваш, препусти дете нама.” Таква подршка је непроцењива и много значи свакој мајци – каже Јелена.
Посебно јој се допао и један ирански обичај.
– Уместо цвећа, женама се често поклања злато. То ми је један од најлепших обичаја јер иза тог геста стоји трајна вредност и посебна пажња – открива.
Једна од ствари у коју се заљубила током боравка у Ирану јесте и њихова кухиња.
– Једно од мојих омиљених јела је горме сабзи, традиционални специјалитет који се припрема сатима и има невероватну арому захваљујући сушеном лимуну и различитим врстама биља – прича Јелена.
С друге стране, ни она није пропустила прилику да породицу свог супруга упозна са српским специјалитетима.
– Правила сам им сарму, ћуфте и пуњене паприке. Највише им се допала управо сарма, па сам из Србије чак носила и кисели купус, јер га тамо нема – каже кроз осмех.
Године проведене учећи персијски језик и упознајући иранску културу преточила је у посао који данас ради с много љубави. Најпре је покренула Инстаграм профил на којем подучава фарси, а потом објавила и први штампани приручник за учење персијског језика на српском „Иранско писмо јасно објашњено”.
– Мислила сам да то никога неће занимати, а данас имам ученике из Србије, Аустрије, Немачке, Норвешке и Аустралије. Многи желе да науче персијски због посла, студија или приватног живота – каже Јелена.
Она верује да свака жена у себи носи таленат који може да прерасте у успешан посао.
– Верујем да свака жена има нешто у чему је добра и да то треба да покаже свету. Никада није касно да од свог знања направите мали бизнис – поручује.
Данас са супругом Шахабом и сином Миланом живи у Новом Саду, а њихова породица ускоро ће постати богатија за још једног члана. Иако често путују у Иран, Србију сматрају својим домом, док ће Иран за Јелену заувек остати земља која јој је донела љубав, нову породицу и животну причу какву није могла ни да замисли.
