ЗА 1 ЕВРО ДО ВИЛЕ У ИТАЛИЈИ, АЛИ И ДО ДУГОВА Стварни трошкови шокирали купце
Да вам неко понуди вилу усред Италије за један евро, можда не бисте двапут размислили пре него што бисте се одлучили на такав потез.
Такав концепт познат је у земљи с друге стране Јадранског мора, а насловнице се често пуне новим искуствима људи који купе вилу за један евро и потом је преуређују. Ипак, неки наводе да тај концепт није „мед и млеко“, те да понекад потроше више новца на реновирање виле него што би дали за куповину нове куће.
Тај концепт посебно је привлачан Аустралијанцима који покушавају да се пробију на тржиште некретнина у сопственој земљи, јер италијанска влада не поставља никаква ограничења онима који желе да искористе програм „Кућа за један евро“. Избор се на први поглед чини очигледним: ставити се под огроман финансијски притисак како бисте купили скучен стан за милион долара у Сиднеју или уживати у животу у италијанској вили коју ћете постепено реновирати након што је купите за један евро.
Међутим, они који су се упустили у ту авантуру кажу да је стварност куповине куће од једног евра далеко од идиличне и много скупља него што ико мисли.
Павел Дуракијевич, на пример, живи на Сицилији већ осам година и, иако сам није купио кућу за један евро, стално добија питања од људи који то желе да ураде.
Он је навео да, када се узму у обзир накнаде, бирократија, рокови и стварни трошкови обнове некретнине, то једноставно није добра идеја:
„Купујете кућу за један евро, али истовремено плаћате депозит од 3.000 до 5.000 евра и обавезујете се на потпуну обнову у року од две до три године. Ако не завршите на време, губите депозит.“
Најчешћи проблем је што су такве куће најчешће рушевине у центрима историјских малих градова, а зграде су обично под заштитом културне баштине. Зато је потребно више дозвола пре него што се уопште започне обнова, а италијанска бирократија може значити да сам формални поступак траје годинама. Тако можете изгубити депозит а да нисте ни започели обнову, а када радови коначно крену, трошкови врло често премашују цену изградње нове куће од нуле.
„Понекад се ‘погодба од једног евра’ покаже као најскупља одлука од свих.“
Исто је потврдила и једна Американка која је то описала као „замку“ у коју је замало упала. Џајла, 25-годишњакиња са Флориде, стигла је у Италију како би започела свој европски сан, али је наишла на бројне бирократске препреке везане за некретнину коју је гледала у Мусомелију на Сицилији.
„Колико год мислиш да ћеш платити, удвостручи за сваки случај“, рекла је.
Почетни трошкови пре него што је уопште могла да започне обнову, као и сналажење у италијанском систему, на крају су је приморали да одустане од куповине пре него што је она финализована. Само трошкови документације износили су више од 5.000 евра.
Упркос манама које су описали људи који су покушали са овим пројектом, програм „Кућа за један евро“ и даље је изузетно популаран у медијима и на друштвеним мрежама. Веб-сајтови који се баве овом понудом бележе десетине хиљада посета дневно, а извештаји показују да је само у Мусомелију продато више од 125 кућа откако је град укључен у програм 2017. године.
