Заборавите ђубриво: Ова једноставна цака даје парадајз тежак и до 200 грама а брање продужава до јесени

Крупнији и сочнији парадајз не долази од скупље саднице, него од једног потеза маказама који већина нас прескочи из страха да не поквари биљку. Грешка број један: пустити да стабло букне на све стране.

У панелци на петом спрату, где парадајз расте у саксији од 30 литара поред прозора, разлика између запуштене и орезане биљке види се већ за две недеље.

Једна даје ситне плодове величине ораха, друга меснате кугле од 200 грама – а тајна није у ђубриву.

Зашто баш сада, крајем маја

Саднице које сте посадили почетком маја сада имају 40 до 60 сантиметара и почињу да пуштају бочне гране. Ту настаје хаос. Из сваког пазуха листа, између главног стабла и гране, избија мали изданак, такозвани заперак. Ако га оставите, за месец дана имаћете шуму уместо биљке.

Сасвим друга прича је кад их уклоните на време. Биљка сву снагу усмерава у плод, а не у листове које нико неће јести. Тако добијате обилан род парадајза све до првог мраза.

Шта су тачно заперци и како их препознати

Заперак је мали изданак који расте под углом од 45 степени, тачно у углу између главног стабла и бочне гране са листовима. Многи га помешају са цветном граном и не дирају га. Погледајте пажљиво: цветна грана излази директно из стабла без листа у основи, а заперак увек излази из пазуха листа.

Кад га ухватите док је дугачак два до три сантиметра, пукне међу прстима без маказа. Ако сте га пропустили и порастао је преко десет сантиметара, користите чисте маказе и сечете ујутру, док је биљка још хладна.

Како се орезује парадајз корак по корак

Већина вас прави грешку што орезује једном месечно. Погрешно. Прегледајте биљку сваких пет до седам дана, најбоље суботом ујутру уз прву кафу. Крените од дна према врху.

• Уклоните све заперке у пазуху листова, без изузетка
  

• Скините доње листове који додирују земљу, јер преносе болести
  

• Оставите главно стабло и две до три јаке бочне гране са цветовима
  

• Кад биљка достигне висину вашег штапа за потпору, закините врх

  

Да ли је орезивање обавезно за сваку сорту

Није. Жбунасте, такозване детерминантне сорте (рецимо Рома или неке патуљасте за саксију) не треба орезивати јер саме престају да расту на одређеној висини. Високе, индетерминантне сорте, какав је обични воловско срце или већина оних што купујете на пијаци као саднице, траже редовно уклањање заперака. Ако нисте сигурни коју сорту имате, правило палца: ако биљка прелази метар висине, орезује се.

Грешка због које плодови пуцају и остају ситни

Суплементи и скупа ђубрива ту не помажу много. Највећи проблем није сорта, проблем је нередовно заливање у комбинацији са неорезаном биљком. Кад парадајз има превише листова, вода из корена не стиже до плодова равномерно. Резултат: плод пукне, кора испуца, средина остане водњикава.

Орезана биљка троши мање воде на одржавање сувишне масе. Крупнији и сочнији парадајз долази од равнотеже, не од количине. Заливајте ујутру, директно у земљу, никад по листовима, и држите влажност равномерном.

Шта добијате до септембра

Биљка коју сте правилно орезали од краја маја даје плодове у три таласа. Први крајем јуна, други средином јула, трећи у августу и септембру. Неки парадајзи издрже до половине октобра ако јесен буде блага.

Krstarica.com