То такмичење, у којем се учесници кроз пет кругова надмећу у познавању најразличитијих области знања, вратило је добро познату водитељку у време када је на почетку каријере са колегом Срђаном Карановићем водила квиз „Луди камен”, па се новом телевизијском задатку веома обрадовала.
– „Победник” ми је донео свежину. То је нови пројекат на Првој телевизији на којој нисмо досад имали такве квизове са два такмичара у студију. Спремали смо га дуже време, јер је већи пројекат. Богу хвала, стартовали смо одлично, гледаност је задовољавајућа, а такмичари су задовољни када дођу код нас. Сви одлазе кући срећних лица, није битно да ли су победили или изгубили, што нама, као тиму изузетно прија. Србија воли квизове, Наш народ воли да се такмичи. Квизова увек треба, никада нису вишак – прича на почетку интервјуа за Дневников ТВ магазин водитељка Александра Гудељ.
Колико успевате да пре или после снимања разговарате са такмичарима и како их опуштате од треме, с обзиром на то да, за разлику од вас, њима студио није природно окружење?
– Битан је приступ и наша пријатна атмосфера и окружење, које им много значи. Увек пре снимања одем да их упознам, да мало поразговарамо, да им све приближим, иако су то мање-више све такмичари који се годинама или деценијама такмиче у квизовима, па то за њих није ништа ново. Мада, имамо и нове, који се такмиче први пут, што ми је изузетно драго. Први пут су се пријавили за наш квиз јер им се допао концепт нашег квиза. Буде нам пуно срце када нам кажу да је наш квиз другачији од осталих.
Да се ви нађете у овом квизу, мислите ли да бисте понели титулу победника?
– Већ сам се нашла у улози такмичарке (смех). Такмичару Неђељку Свркоти, који је победио 17 пута у нашем квизу, једном приликом сам, у жељи да се нашалим, рекла да не би било лоше да заменимо места, јер више не знам шта да га питам од силних победа (смех) и он је пристао (смех). Стварно смо то и урадили. Неђељко је најавио квиз, имао је три питања за мене, сва три сам знала. Једино што нисам успела да изговорим је пуно име вође Ел Гадафија (смех), а он је један од ретких људи који у томе успева. Рекла сам да то остављам њему да буде јединствен по томе.
Мислите ли да је данас знање на цени и да осим квизова, у којима се појављују, такмичари могу да уновче своје знање данас, с обзиром на то да углавном имају своје послове у другим сферама?
– Знање је дефинитивно на цени јер без њега морате да имате срећу да бисте успели у животу. За све у животу је потребно знање. Рођени смо да бисмо учили и стицали знање. Неко га има више, а неко мање. Учешће у квизовима је идеалан начин да, када сте пуни неког, што би моји такмичари рекли, непотребног знања (смех), можете и да га уновчите.
До последњег атома посвећени деци
Како ви и ваш супруг успевате да се приближите вашој деци, која су различитог узраста и одрастају у пребрзом времену у којем им је све доступно?
– Ми смо им изузетно посвећени. Када решите да будете родитељ, онда то треба и да будете. Деци сте најпотребнији. Максимално се трудимо да сваки слободан тренутак проведемо са њима и да смо им посвећени. Да ли је то да заједно учимо, да одемо у парк, да шетамо или одемо породично на ручак. Свако воли своје дете, али нисмо сви исти. Ми желимо до последњег атома снаге да им се посветимо. Ја бих могла увече да им кажем да оду и да спава, али ја желим да их баш ја успавам, а не да их пошаљем у собу да спавају. Желим да чујем шта ће ми испричати, јер се тада испричају најслађе приче, шта им је било најзанимљивије у току дана. Тада отворе своју малу душу. Испричају шта су радили и шта их мучи. Када их успавам онда имам време за себе и супруга. У животу се све може и све се стиже, само ако мало промислите и мало се свему посветите. Та љубав је покретач свега, она нас води у свему у животу.
Радили сте и Лото, а причали сте раније да су вас тада људи заустављали на улици да им дате неку добитну комбинацију. Знате ли можда, јесте ли некоме од њих донели срећу?
– Један таксиста ми је, када сам ушла у возило, рекао да сам му донела шестицу. Наравно, нисам извлачила својом руком куглице, али на неки начин они су се поистовећивали са мном. Тада ми је рекао да је освојио 10.000 евра, што је њему много тада значило. То се дешавало и за мање износе. Људи су волели и имали су слободу да ми се обрате, да мало проћаскамо, да ме питају за неку добитну комбинацију, као што ме сада питају за учествовање у квизу „Победник”, што ми се десило недавно у једном ресторану. Један конобар ми је пришао да ме пита како да се пријави.
Занимљиво је да нисте присутни на друштвеним мрежама. Како једна млада и успешна водитељка успева да одоли тренду да се буде присутан у онлајн свету и утиче ли то ваше „одсуство” на посао?
– Да ли утиче или не то не знам, али успевам да им одолевам. Наставићу и истрајаћу да не поклекнем том тренду. Много је притисака мојих пријатеља и целог окружења да отворим друштвене мреже, а ја увек кажем да се данас толико брзо живи и да време брзо лети да је мени то, поред свега што у животу имамо, свих обавеза, деце и породице, губљење времена - врло кратко и јасно. Сликање и постављање фотографија је одузимање драгоценог времена и то све да би неко видео моју слику из приватног живота. Бавим се јавним послом, ако неко жели да ме види и прати мој рад упалиће ТВ и видеће то што радим. Мислим да је то сасвим довољно. Не да не бих могла, него не желим да будем у том лажном зачараном кругу. За мој појам то није ништа друго него претерано обрађене и извештачене фотографије неког лажног живота. Сви треба да будемо срећни и задовољни собом, а ако је тако онда немате потребу да то ширите и показујете другима. Треба да причамо о породици, треба и нека слика да изађе у медије, али у нормалној граници, а мислим да све преко тога иде у лудост.
Владимир Бијелић
