То није класичан квиз знања, већ ће такмичари, подељени у два тима, погађати најфреквентније одговоре на анкетна питања претходно постављена узорку од 100 људи, који ће репрезентовати „српски менталитет“. Дакле - ово је игра ставова, добре процене и мишљења већине наших људи, која ће вас разгалити, понекад изненадити и запањити, а најчешће насмејати до суза. У томе ће значајно допринети и једна од наших тренутно омиљенијих глумица и комичарки Анђелка Прпић, коју су управо гледаоци изабрали за водитељку квиза.
"Са великим задовољством сам прихватила изазов Смарт продукције и Прве телевизије да будем домаћин квиза „100 људи 100 ћуди”. Није безначајна чињеница да управо тај формат познатији као „Family Feud” траје више деценија успешно на различитим тржиштима, самим тим одговорност је већа. Са друге стране бавимо се темама које су свима нама познате, где нема знања и незнања већ познавања или непознавања, околине, менталитета, навика. То је управо онај састојак који му даје посебну и забавну ноту. Квиз је одлична забава за целу породицу и биће доста смеха, то је сигурно", рекла је Анђелка Прпић на почетку разговора за Дневников ТВ магазин.
Ви сте прва водитељка коју су изабрали гледаоци, за квиз „100 људи 100 ћуди”, какав је осећај, бити „миљеница народа”?
"Хвала на овом невероватном комплименту. Иако признајем јако годи „миљеница народа” не узимам то здраво за готово. Не бавим се етикетирањем, било лепим или ружним. Уживам у свом послу, радујем се сваком новом снимајућем дану или представи. Тек сам се „испилила” на нашој сцени, треба се доказати и трајати."
Да ли су вас изненадили ставови анкетираних људи у квизу „100 људи 100 ћуди”, односно колико сте били успешни у погађању њихових одговoра?
"Искрено, дивим се такмичарима, изгледа да познајемо једни друге. Ваљда то значи да смо искрени... Ја се искрено више забављам, него што се трудим да и сама погађам одговоре. Мојим укућанима док гледају квиз добро иде :)"
Каже се у најави за квиз да ће репрезентовати „српски менталитет“. Каква је та наша ћуд, судећи по овом квизу?
"Искрено, позитивно сам изненађена стопом запослености и образованости, када говоримо о досадашњим такмичарима. Сви млади људи који су нам били у гостима се школују, имају различита интересовања. Они мало старији који су завршили са школама, раде, вредни су, имају проблем да узму слободне дане због снимања. И пре квиза, а поготово сада волим наш менталитет."
Људским наравима и изборима се бавите и кроз монодраму „Шта ме снађе”. Колико је тешко бити сам на сцени, одржати концентрацију и приказати преко 12 ликова?
"Мени је иначе тешко када сам сама, волим друштво, волим жамор. Зато ни у току монодраме нисам сама (осмех). Имам, осим ових 10-ак ликова у глави, ту су и четири сјајна момка који заједно са мном раде на представи и помажу ми бескрајно - Ика, Синиша, Сале и Гане, волим вас - и наравно пуна сала публике која такође учествује у представи. Искрено, најчешће нам буде и гужва у сали (осмех)."
Шта недостаје на листи глумачких улога ваших студентских сањарења?
"Не жалим се. Нисам незадовољна, напротив. А и васпитана сам у духу „не тражи леба преко погаче”. Само да је прилика... а сањати и даље је пожељно."
Поред глумачких и водитељских послова, ви имате и породицу... Како усклађујете све те обавезе и може ли се постићи све или смо осуђени да се увек осећамо кривима јер нешто не постижемо?
"Вероватно је немогуће све постићи, али ја не одустајем док не дођем до зида, а можда ни тада (осмех). Подршка, помоћ, разумевање су кључни. Не знам како је другима, али код мене је грижа савести константни спаринг партнер. Дружимо се свако мало."
Када бисте имали неограничена средства какав бисте филм, емисију или серију снимили?
"Морам да вас похвалим. Имам лепу сарадњу са медијима генерално, али када је ваш лист у питању односно новинари новосадског Дневника, мислим да вам нема равног. Не срећу се често паметна питања, на која вам је мерак да одговарате. Нажалост, не знам да ли смо ми са ових простора уопште способни да размишљамо у домену неограничених средстава. У културу вреди улагати, у било који њен облик. Неопходно је да се уздижемо и чистимо кроз добре представе, филмове, а богами и телевизију, која већ толико времена узима свима нама. Није немогуће, само морамо да схватимо значај образовања, а драмска уметност то свакако јесте."
Снежана Милановић
