Црква овај празник назива Ивањдан, а народ додаје још неколико надимака: Биљобер, Метлар, Свитњак, Игритељ и Наруквичар, што јасно показује мноштво разних обичаја који се упражњавају на овај велики летњи празник.
Мисли се да је Ивањдан толико велики празник да се сунце три пута заустави тог дана. Вода добија посебну моћ, па се сви купају у рекама, потоцима, језерима.
Биље и траве имају појачана лековита својства. Зато се бере лековито биље и плету венци, које се чува у кући као лек против разних болести.
Ивањдан се може назвати и „девојачким празником“, јер је читав низ ритуала поверен девојкама.
У многим нашим крајевима, ноћ уочи Ивандана, девојке пале ивандањске ватре, беру цвеће и траве, певају и плету венце.
Верује се и да венчићи од јованове траве, који се дан после празника каче изнад или са десне стране кућних врата, штите дом од зла, урока и несреће читаве наредне године.
Плетењем венаца жели се рећи да је природа у развоју дошла до своје највише тачке (средина лета) и да се тим венцима природа овенчава. Т
и венци уједно подсећају и младе да размишљају о свадбеним венцима. Девојке у венце стављају црвену ружу.
И виноградари славе. У виноградима се на данашњи дан ништа не ради. Чак у виноград не улазе ни три дана пре, ни три дана после Ивањдана.
Кажу да тих седам дана виноград највише напредује, јер га чува Свети Јован.
