- Сад већ девет месеци радим Јутарњи програм и јако сам задовољна јер је широк спектар тема. И драго ми је што имамо прилику и да радимо уреднички део. Имамо главног уредника, али свако од нас уређује своју емисију. То је била велика обавеза, али волим да чујем и критику и похвалу јер је ово посао који се учи сваког дана и тако до краја – каже Ана која је одмалена обувала мамине штикле, гасила ТВ да се види у одразу екрана, узимала из татине писаће машине папире, пресавијала их и претварала се да чита вести.
- У основној школи смо имали часопис „Оаза” у коме сам била један од оснивача али и новинар до осмог разреда. И у средњој школи сам се заинтересовала за једну телевизију у Кикинди за коју сам радила неколико прилога у склопу емисије „Кикиндска екипа тинејџера”. То ми је било јако занимљиво и ту негде сам видела свој пут. Када сам се опредељивала за факултет, размишљала сам се између туризма, педагогије јер јако волим рад с децом, новинарства и српског језика. Ипак сам уписала Српски језик и књижевност јер сам знала да ће ми то бити добра одскочна даска за новинарство. Када сам била трећа година факултета, пожелела сам да волонтирам и то сам учинила на Новосадској ТВ и ту сам заправо крочила у свет новинарства. Онда је уследио леп позив садашње директорке продукције на Новосадској да дођем на Радио Нови Сад где сам провела јако лепих седам месеци и научила како да се речима слушаоцу дочара апсолутно све. Али увек је постојала та искра жеље за телевизијом и у децебру 2018. сам прешла на ТВ где сам прво радила дечији а касније је уследио Информативни програм – објашњава свој професионални пут Ана, додајући да је од средње школе имала жељу да ради Јутарњи програм. Њен колега Драган Крстић, каже да се случајно нашао у новинарству јер је он живео и сањао музику.
- Музиком се бавим од детињства, ишао сам у музичку школу а након тога почео да свирам са братом. Наш бенд се зове „Браћа Крстић” и активно свирамо и данас. Сплетом околности, дошао сам на РТВ на праксу за време мастер студија на ФТН-у, на смеру Инжињерство и менаџмент медија. Ту сам покупио неке контаке јер су нам још током студирања препоручили да се увек током праксе распитамо за посао. Стога сам позвао тадашњу уредницу забавног програма Мару Скенџић и питао да ли има посла у продукцији јер је то било сродније ономе што смо студирали него новинарство, али она је рекла да њима недостаје мушких новинара. И тако смо брат и ја одлучили да пробамо. Музика и свирке су нам добро ишле али требао нам је неки редован посао и почели да радимо у забавној редакцији са Ксенијом Јовановић емисију „Странци”, прво као испомоћ, али након неког времена, она је рекла да смо спремни за први интервју. Пет година сам радио ту емисију уз све садржаје забавне редакције, попут музичке емисије, недељног поподнева... Од 2017. сам пребачен у информативни програм да радим Јутарњи – прича Драган, увек насмејан и у добром расположењу те га питамо да ли је информатива ипак мало оптерећујућа за једну уметничку душу?
- Осећам оптерећење јер није у складу с мојом природом будући да више волим да сам креирам свој свет. Волим да будем и информисан, али не превише оптерећен информацијама него само да будем у корак са светом, али без превише оптерећења. Дакле, мој свет с погледом на оно што се дешава – појашњава Драган, додајући да је спавање једини изазов када покуша да уклопи свирке и рад у јутарњем програму.
- Нисам се дан данас навикао на то рано буђење јер не могу да спавам само два сата и да радим јутарњи програм. Што се саме емисије тиче, потпуно сам се прилагодио, само ми је тешко када имам свирку па наредно јутро радим. Пријатна ми је сарадња с колегама која је без притиска и тензије. Колико год да наилазимо на проблеме попут отказивања гостовања и разних других изненадних ситуација, а свашта се ту дешава, увек нас спасе искуство и сталоженост и брзо размишљање – каже Драган који себи замера једино то што се понекад превише смеје у програму али верује да је то до одређене мере симпатично када је у складу с емисијом. Стога увек и наилази само на позитивне реакције њуди који га препознају. Једно посебно интересантно препознавање је доживела његова колегиница Ана.
- Било је време короне и нисам знала које поште раде, а имала сам мало времена и обратим се једној жени питањем „Где је пошта?”, а она ми каже „Ви сте Ана Мудринић, јао душо гледала сам те јутрос, дивна си и стално те гледам”. Ја се захвалим и кажем како ми то значи и осетим да и она има ту неку посебну енергију. Каже она: „Знаш чија сам ја мама, па Драгана и Душана Крстића” и онда ми је било још драже да смо се среле и лепо испричале – препричала је Ана занимљиву анегдоту о укрштању њеног и Драгановог живота који се преплиће и на његовим наступима јер је Ана чест гост и радо отпева нешто од поп или рок музике. Њихови таленти су бројни и они себе виде управо у стварима којима се баве јер их раде из љубави.
- Да имам све паре овог света живео бих вероватно 90 одсто исто као сада. Нисам онај тип човека који би волео да не ради ништа јер уживам у раду. Само што бих онда имао ту опцију да радим мање, да будем лежернији, рецимо један до два дана радим на ТВ-у па одем на плажу па свирам и тако... Суштински и да сам милионер, радио бих исти посао јер се ово не ради због новца. Рецимо, ја никад не кажем идем на посао него кажем идем на телевизију или идем да свирам. То је начин живота који не бих променио никада – каже Драган, а Ана додаје да би и она радила исти посао и да јој је за то потврда подршка најближих.
- Пре неки дан сам радила емисију Летње шеме и имала сам позитивну трему. И кад сам завршила емисију и чула се с мамом, она ми је рекла: „Ана, то је твој животни позив и то никад немој да мењаш”. Јер јаве се сумње често али кад сам чула њу, схватила сам да је ово посао у коме ћу остати – испричала нам је Ана Мудринић на крају нашег разговора са шармантним водитељским паром Јутарњег програма Радио-телевизије Војводине чија се међусобна подршка и добра енергија осете чак и преко малих екрана.
Снежана Милановић
