Овакви падови у популацији сугеришу да се екосистем Јужног океана битно променио у последњих 50 година и да то утиче на ланац исхране и врсте попут пингвина. Иако на то може утицати неколико фактора, сви докази које имамо говоре да су то последице климатске промене, кажу професорка екологије и еволуције на њујоршком Универзитети Стони Брук и шефица експедиције Хетер Ј. Линч.
Независни истраживачи су у склопу једногодишње експедиције "Од Пола до Пола" открили да се популација пингвина смањила у свакој појединој колонији која је истраживана на острву Елефант, важном станишту пингвина североисточно од Антарктичког полуострва.
Тамо се број огрличастих пингвина смањио за око 60 одсто од последњег истраживања 1971. године. Научници су истраживали колоније користећи беспилотне летелице и методе ручног бројања.
"Научници упозоравају да је нужно заштитити 30 одсто светских мора до 2030., како би се пингвини заштитили од људског утицаја и прилагодити се поднебљу које се брзо мења. Да бисмо то постигли, неопходно је да се владе ове године договоре о глобалном споразуму о светским морима, искла је Бенгтсон.
У оквиру Конвенције УН о праву мора, владе света расправљају о споразуму о светским морима, којим би се положио темељ за заштиту 30 одсто отворених мора до 2030. године.
Активисти Гринписа изложили су скулптуре пингвина од леда у главним градовима широм света захтијевајући хитне мере заштите дивљих океанских врста глобалним Споразумом.
Скулптуре топљењем симболички указују на све погубније последице климатских промена и важну улогу океана у њиховом ублажавању, преносе агенције.
