Све те приче, све оно што смо стварали годинама, повезују се у једну целину– рекла је Данај Гарсија о осмој сезони серијала FTWD која се од прошле недеље премијерно приказује на каналу AMC. У ексклузивном интервју за Дневников ТВ магазин, популарна глумица кубанског порекла, коју смо заволели у серији „Бекство из затвора”, открива шта очекује неустрашиви лик Лусијане коју игра у серији „Fear the Walkin Dead”.
- Очигледно је за Лусијану важна чињеница да се Медисон вратила, то је за њу нека врста разрешења ствари. Лусијана је изгубила Ника и мајку и, знате, њено туговање се удвостручило. Дакле, да, ово је сезона у којој ћемо покушати да направимо промене како би ствари биле боље за нас и за све друге и мораћете да видите да ли ћемо успети у томе. То је сезона пуна разрешења и веома је неизвесно где ћемо завршити сами са собом и другима. То је таква сезона да не знате да ли ћемо успети или не, али навијате за Лусијану - открила је Данај Гарсија на почетку разговора.
Живите са ликом Лусијане већ седам година, како је то утицало на ваш живот, посебно с обзиром на то да смо прошли пандемију и да се серија у том тренутку прилично приближила стварном животу?
- Стварно је немогуће да ово не утиче на мој живот. Мислим, то јесте посао али то је лик који живи са мном из године у годину, толико дуго, а све време сам свесна да ускоро може тој улози доћи крај јер људи у овој серији нагло умиру. Срећна сам што Лусијана опстаје у серији толико дуго и што могу да живим њен живот и да је је упознам на толико нивоа. Споменули сте пандемију и заиста нам је променила живот и даље мења наше животе. Ја сам прошла кроз пандемију радећи на серији која говори о апокалипси. Никада нећу заборавити дан када сам снимала и када смо добили вест да морамо све да обуставимо јер постоји глобална пандемија. У једном тренутку снимам серију у којој постоји вирус који доводи до апокалипсе и где су улози веома високи, а у другом тренутку сам код куће у стварном животу где такође постоји вирус и улози су високи. То ми је променило живот. То је било као да уметност имитира живот. И онда када смо се вратили на посао била сам тако срећна да видим своје пријатеље али постојала је та дистанца коју смо морали да држимо и нисмо могли ни да се загрлимо. Одједном је моје нормално била апокалипса а наши стари животи нису били део нормале, то се променило.
У једном од својих интервјуа рекли сте да кад се десе тешка времена, трудите се да радите ствари које волите, попут вашег подкаста или караока... Шта бисте још додали тим стварима које волите да радите?
- Имам подкаст који се зове Данај Гарсија подкаст а све је почело када се цео свет затворио због пандемије. Трудила сам се да радим и снимам на Јутјубу оно што волим, а то је баштованство, певање, кување, а волим и да учим, да читам. Радила сам ствари које волим и које ме чине срећном, да четујем с људим, певам караоке уживо. Говорила сам људима да је важно да наместе кревет ујутру, да купе себи цвеће, ако желе да офарбају зид, да ураде то сада, одмах, да учине своје окружење лепим. Хтела сам да охрабрим људе да буду ефикасни у временима кризе и одједном сам пронашла ову онлајн заједницу коју смо назвали Ла Фамилиа. Певали смо заједно и разговарали а онда је дошло време да се вратим снимању серије али сам хтела да одржим и ову заједницу и тако се родила идеја о подкасту. Хтела сам да поручим људима да морамо да третирамо своје животе као башту, а ја ћу позвати у подкаст госте који ће засадити семе у башту вашег живота. И ви ћете то неговати јер добре ствари неће расти саме од себе само зато што ви тако планирате. Доводим људе свих професија с којима разговарам, као и моје колеге из серије попут Рубена, Карен, Дејвида. Трудим се да добијемо алате да преживимо овај непредвидиви свет. Мој подкаст, то сам ја, волим да учим, волим да растем и волим да мислим да је мој живот као башта у коју ћу посадити различите ствари које волим и неговати их. Можете пратити мој пут на мом Јутјуб каналу Official Danay Garciа, прикључите се мојој заједници и добићете мејл са свим информацијама о подкастима.
Одлично радите интервјуе на вашем подкасту, да ли постоји питање које бисте поставили себи, а да вас раније никада нису питали?
- Питање за себе? То је добро питање (осмех). Питала бих: „Јеси ли срећна, јеси ли изненађена својим путовањем и тиме што твој лик траје толико дуго у серијалу FTWD. Знате када сам се придружила серији није било никакве гаранције јер ликови само нестају из овог сценарија. То није као у серији „Пријатељи” где ће сви заувек бити пријатељи и имају сигурне улоге. Стога сам изненађена да ово толико дуго траје и то на прелеп начин. Не волим да узимам ствари здраво за готово. Прихватила сам овај посао мислећи да би се то могло завршити нагло у било ком тренутку и зато сам у свакој сцени давала све од себе. Ако моје време у серији истекне, могу да одем, осећајући се као да сам дала свој максимум. Провела сам године са том врстом страха: „Ох, мој Боже, да ли ће ово бити крај?” али, ево ме, у осмој сезони и пријатно сам изненађена.
Када погледам ваш подкаст, интервјуе и ваш кратки филм који сте продуцирали, режирали и написали La Cura, изгледа да је ваша мисија разумевање људи и њиховог начина живота. Шта је то што, како каже Опра Винфри, знате засигурно о људима, о животу људима?
- Једина ствар коју сигурно знам је да имамо огроман потенцијал да урадимо све што желимо. Не знам да ли је апокалипса у серији или пандемија у стварном животу допринела томе, али ја стално видим потенцијал у људима. Када упознам људе, разговарам с њима или тумачим њихове животе у послу, морам да пронађем тај потенцијал у њима. Кад видим њихов потенцијал само желим да им кажем: „ти то можеш”. Тешко ми је да судим људима зашто нису урадили неке ствари. Мислим да смо сви рођени с великим потенцијалом али се једноставно некад изгубимо на том путу, само не треба заборавити да је тај пут још увек ту. Свако може у себи пронаћи своје супермоћи, шта год то било, и свако може да живи испуњеним животом. То ме фасцинира. Наравно, ништа неће бити савршено је препрека увек има али потенцијал је ту. И треба се окружити људима који верују да ви то можете.
Ко је вама највећа подршка?
- Мислим да сам одувек била своја највећа подршка, увек сам била она тиха навијачица за себе. Наравно, за мене је то и породица, али на крају дана, свако може да вам помогне и да вас насмеје на тренутак али ако не помогнете себи и не пронађете радост у себи, то неће потрајати и увек ће нешто недостајати и увек ће постојати нека сумња. Морате сами себе да орасположите, да се подигнете. Мислим да стално морате да се подсећате на то шта стварно можете. То није лак задатак сваки дан. Запитајте се које су то речи које говорите себи пре него што одете на спавање, да ли сте љубазни према себи, да ли навијате за себе? Наравно, увек има проблема и то нам је дато с разлогом, али ми сами морамо да се дигнемо и орасположимо.
Снежана Милановић
