Прва филмска сага о настанку Новог Сада премијерно је приказана у оквиру програмског лука „Тврђава мира” као део обележавања Европске престонице културе. Једну од главних улога у филму добио је млади глумац Стефан Вукић, који у овом остварењу игра лик пивара Игнаца Хајла, амбициозног и емотивног мотивисаног младића који ће оставити одређени печат на Нови Сад и његове мештане. У кратком разговору за „Дневник” открио је нешто више о свом лику, којег ће сви они који нису погледали премијерну пројекцију, имати прилику да упознају и у биоскопима с јесени.
– Игнац је неко ко је веома тврдоглав и упоран, а публика ће видети у филму какве ће то последице имати по судбину Новог Сада и људи око њега – рекао је за Дневник Вукић и додао да му је учешће у овом пројекту веома значило. – Пре свега, учешће у овом филму ми веома значи јер сам велики љубитељ епохе, а посебно ми је забавно што се овом историјском периоду тако мало зна. Мислим да је на јако леп начин у драмском смислу кроз наш филм обрађен овај период.
Према његовим речима, костими свих ликова феноменално су дочарали период у који је филм смештен, што му је било веома корисно при изградњи самог лика.
– Мени костим доста значи у изградњи лика, а овај, који сам носио у филму ме је већ на костимској проби доста понео и инспирисао ме даље у стварању његовог карактера – казао нам је Стефан Вукић.
За младог глумца највећи глумачки изазов при уласку у овај пројекат био је, како је рекао, дочаравање говора тог времена, посебно имајући у виду да је његов јунак образованији од осталих који у њему обитавају.
Одушевио улогом Миће Тота у „Кљуну”
Стефан Вукић је популарност и позитивне критике јавности остварио прошле године улогом у серији „Кљун” у којој се обрео у улози Миће Тота, партнера детективке Соње Кљун којој помаже да реши случај мистериозног самоубиства. Стефан је за портал Нова.рс у току емитовања рекао да „Кљун” разликује од свих претходних крими серија то што она има елемент фантастике.
– Ово ми је најлепше снимање до сада, ја сам уживао у раду, пре свега јер ми је лик легао, па ми је пријало. А пријао ми је цео однос са екипом који сам имао, и са редитељима и продуцентима, али нарочито са Иваном која тумачи лик Соње. Баш смо постали добри другари на снимању и баш смо се спријатељили – закључио је тада глумац за Novu.rs.
Младог глумца гледали смо и у филму „Бранио сам Младу Босну”, „Заспанка за војнике“, „Дара из Јасеновца“, те серијама „Убице мог оца“, „Шифра Деспот“, „Време зла“ и „Преживети Београд“.
– Он није смео да користи толико поштапалица као ја сада (смех), морао је да се изражава веома економично и прецизно, то је нешто што је за нас тренутно архаично. Можда је то био неки највећи изазов што се тиче дочаравања тог времена – закључио је глумац.
Поред Стефана Вукића, неке од главних улога поверене су Златану Видовићу, Тамари Крцуновић, Арпаду Месарошу, Ани Мандић, Давору Јањићу, Александру Ђурици, Данијелу Сичу, Марти Береш и бројним другим глумцима. Сценарио је написао Жанко Томић. Биоскопска дистрибуција филма најављена је за јесен, а упоредо са снимањем филма настајала је и серија од седам епизода, која ће након биоскопског живота бити приказана на Суперстар ТВ.
Радња овог филма смештена је у 1748. годину. Јунаке „Либерте” проналазимо у периоду у којем је седам година рата довело Хабзбуршку монархију на ивицу финансијске пропасти и административног хаоса. На крајњем југу царства налази се место Петроварадински Шанац (данашњи Нови Сад), чији становници трпе самовољу локалних моћника провизора Сенчија и комаданта пограничне милиције пуковника Секуле Витковића.
Филм говори о томе како становници Шанца превазилазе верске и етничке разлике и оснивају „Либерту“, тајно удружење за борбу за слободу и независну грађанску управу. Њихова борба је у почетку само правна. Све се то мења када на сцену долазе представници највеćе хабзбуршке трговачке компаније, „Каисерлиће Ориенталисће Компагние”, са радикалним планом: да се град претвори у трговачко средиште за трговину са целим Отоманским царством. То подразумева присилно пресељење целокупног становништва Петроварадинског Шанца. Будући да су они побожан и скроман свет ситних занатлија и бивших граничара, Шанчани немају никакве изгледе да се томе одупру. Зато чланови „Либерте“ склапају савез са одметницима и кријумчарима из тог краја који треба да им помогну да се пробију кроз лавиринте корумпиране државе како би стигли до хабзбуршког монарха - саме царице Марије Терезије како би од ње откупили „Повељу слободног краљевског града”.
Владимир Бијелић
