Свеприсутност на сцени и упечатљивост на екрану учинило је готово сваку Катаринину улогу омиљеном, било да је то Роза у „Агенцији СИС”, краљица Наталија „У загрљају црне руке”, мајка несташних тинејџера у „Блоку 27” или груба Бојана Каран у серији „Мочвара”. Брза, речита, јасног става и мисли, Катарина Марковић је поделила с нама своја промишљања о серијама и представама у којима игра, започињући одговоре и пре последњег слова новинарског питања, дакле, без предумишљаја толико често присутног у данашњој комуникацији.
Да ли вас често питају пријатељи и фанови ко је убица у „Мочвари”?
- Сад то већ знају они који су пратили серију на Суперстару јер се тамо завршила, а за две недеље ће сазнати и они који гледају РТС.
Питају, али ја углавном одговарам осмехом и верујем да дубоко у себи ни они не би волели да им то кажем јер би онда нестало узбуђења и силних претпоставки. Када гледате такве серије које су дефинисане као трилер, ствар је у томе да се бавите тиме да ли сте добро повезали трагове и погодили. Што бих људима одузимала ту радост ако су у праву или их одмах разочарала ако нису. Тако да не одговарам на питање ко је убица.
Колико су ауторка Милена Марковић и редитељ Олег Новковић прецизни у креирању ликова, а колико сте имали слободу да креирате лик Бојане Каран у „Мочвари”.
- Они су врло прецизни, пре свега Милена. Мени је лик Бојане био потпуно јасан и већ на прво читање сам била очарана комплетношћу и садржајношћу тог лика. Тек касније на снимању схватите колико је дивно када писац лако изражава лик кроз реплике и како се то онда лако игра. И то у многоме олакшава посао глумцу и редитељу. Неопходан вам је и редитељ, мада је на снимању често боравила и Милена те су ту увек била два пара сигурних очију па немате дилему да ли идете у добром правцу. Када имате поред себе Милену која је створила тај лик и која зна како то треба да изгледа и Олега који то све прати кроз камеру, снимање је лако, мада лик Бојане Каран није баш лаган.
Бојана је груба, без длаке на језику, како ви реагујете на такве људе будући да их је све више а ви сте као позната личност изложени коментарима јавности?
- Мислим да више живимо у времену аутоцензуре, али ја бих више волела да живимо у свету који је испуњен људима без длаке на језику смо се бојим да то није тако. Ваљало би да живимо у неком свету где људи говоре оно што мисле и због себе и због других, некако би им живот био лакши а и свима нама.
Такође, Бојана коју играм, не живи лагодан живот, и те како је њен живот њу огрубео и учинио таквом каква јесте, много експлицитнија у изражавању мржње него љубави али она има капацитет да буде добра, уосталом, као и сви људи. Ми сви имамо капацитет да будемо добри и лоши, само од животних околности зависи која ће се страна осветлити.
У представи „Смрт господина Голуже” осветлила се та лоша страна људи који су се груписали и чекају нечију смрт. Новина, која је изузетно занимљива а која не постоји у истоименом писаном делу нити филму, јесте ваша улога, водитељке ријалитија, новинарке која чека да сними самоубиство уживо.
-Да, то не постоји у филму, то је осавремењени део који су осмислили ауторка Ана Ђорђевић и редитељ Патрик Лазић, мислећи да је та интервенција нужна ако пратимно време у којем живимо јер ми заиста живимо неки ријалити и ту психологију масе која је у стању да уништи појединца. Мислим да се представа бави врло актуелним и врло живим темама, сви ми то живимо – како маса може да уништи појединца ако се плански и систематски договоре зарад свог профита, било медијског или материјалног и наравно зарад сензације јер живимо у сензационалистичком друштву.
У том друштву је рејтинг постало основно мерило вредности, што и представа приказује.
- Тако је и медији су ти који прилично кроје нашу судбину на овај или онај начин.
Медији саучествују у злочину…
- Апсолутно, не односи се то сад конкретно на вас, али какав линч могу медији да спроведу над групом или појединцем, то је стварно застрашујуће, мене то стварно плаши.
Осећате ли ви тај притисак јавности и медија да се буде скандалозан?
- Не, зато што се трудим да не провоцирам. Водим прилично миран живот. Јесам јавна личност, али бавим се искључиво својим послом и ту се завршава моја комуникација с медијима те верујем да им нисам на тај начин занимљива.
Али им је јако била занимљива серија „Блок 27” у којој сте играли а која је многе шокирала, као нешто што досад није виђено у домаћој продукцији. Чули су се коментари да је слична Нетфликсовим хитовима „Stranger Things" и „Dark". Хоћете нас обрадовати наставком?
- Немам ту информацију али јако навијам за наставак. Волим тај режисерски тандем Момира Милошевића и Милице Томовић, која је једна од мојих омиљених редитељки млађе генерације. Дакле, навијам да се то догоди и верујем да ће и наставак бити мистерија или трилер, како се већ дефинише тај жанр, али не верујем да ће и даље бити у Блоку 27. Има у Србији још занимљивих и мистериозних места.
У којим представама и серијама ћемо вас још гледати?
- Могу да позовем све да 31. маја погледају нову представу Атељеа 212 „Ролеркостер” у новосадском Српском народном позоришту, бићемо на Стеријином позорју. То је занимљиво за ваше читаоце пошто ћу опет бити гошћа у Војводини. Потом играм у „Нори“ у Народном позоришту, у коме глумим и у представи „Балкански шпијуну”. У мом матичном позоришту Бошку Бухи кренуле су пробе за „Убиство у Оријент експресу” и од те представе пуно очекујемо пошто смо пре Лондона добили права да радимо Агату Кристи, у драматизацији Кена Лудвига. Дарија Михајловић режира а глумачка подела је из куће: Андрија Милошевић, који ће играти Поароа, потом Горан Јефтић, Виктор Савић, Борка Томовић, Јелена Тркуља, Кића Гојковић. Ово је нови превод Иване Димић и све се дешава 30 километара од Београда јер се на тој дестинацији заустави воз и тада креће драма. Серија „Мочвара” се завршава за две недеље а ускоро ће почети емитовање још једне серије коју сам снимала али то за сад нећемо откривати.
Снежана Милановић
слика
- Сцена из серије „Мочвара”
