Телевизијску каријеру започела је са 19 година, а занат је пекла код Александра Тијанића на БК ТВ, где је водила емисију о филмовима, а онда и на РТС-у где смо је најпре и видели у јутарњем термину. У међувремену постала је бренд за који се боре сви телевизијски канали, па се о њеним и Срђановим трансферима разглаба у свим медијима. Током каријере је радила интервјуе са готово свим званичницима у земљи, које увек пита оно што занима публику. У разговору са саговорницима увек је директна, а приписују јој да је неретко и дрчна и строга. Ипак, у једном од интервјуа рекла је да је свесно саградила зид око себе, због којег можда делује хладна и недодирљива.
Осим у емисији „Јутро на Првој“, Јовану Јоксимовић тренутно гледамо и у специјалном викенд издању емисије „Прва тема“ у којој са стручњацима и надлежнима из различитих углова разговара о пандемији коронавируса и мерама које се предузимају како би се спречило даље ширење вируса. У тој емисији Јована и њени сарадници нам доносе и приче из целог региона из којих можемо да сазнамо најновије податке и информације о заштити од коронавируса, јачању имунитета, истине и заблуде о том вирусу, као и искуства и савете оних који су га преболели.
Због тога што је и она једна од оних који су од почетка у „првим редовима“ у борби против коронавируса, упитали смо је на почетку интервјуа како из њеног угла изгледа рад у току ванредног стања и да ли јој тешко пада излазак из дома и припрема две врло важне емисије.
Наша редакција, редакција емисије „Јутро на Првој” припрема свакога дана јутарњи програм у трајању од четири сата и две емисије викендом - „Прва тема”. Тако да ми сад радимо посао који је малтене изван нашег капацитета, али ванредна је ситуација па се тако и понашамо. Покушавамо да пружимо тачне, прецизне информације, да људе информишемо, саветујемо, да им олакшамо. Придржавам се свих препорука и мера које се тичу моје безбедности на послу и то је једино што могу кад сам ван куће. Волела бих да могу да седим код куће али сам исто тако и срећна што имам посао, имајући у виду тренутну ситуацију, рекла је ТВ ауторка и водитељка Јована Јоксимовић на почетку интервјуа за „Дневников“ ТВ магазин.
Kолико је по вашем мишљењу у овом тренутку важна улога медија, како информативних тако и забавних садржаја?
Медији су данас најбитнији када је реч о информативном садржају. Ту се види снага сваког медија и телевизије и штампаних медија и портала. Забаву можете да нађете и то веома квалитетну и на кабловским каналима и на разним платформама. Данас је снага у информативном програму и људима који га раде.
Осећате ли страх или панику ових дана и у чему проналазите ведрину у мору лоших вести?
Осећам и страх и забринутост. Паника је емоција која паралише и која је деструктивна. У овим данима је неопходно бити рационалан, схватити и разумети тежину ситуације и бити свестан да су проблеми тек пред нама. Тек нам следи економска криза која ће нас вратити ко зна колико година уназад. Не само нас, већ и цео свет. Следи нам живот у страху од поновне појаве овог вируса на јесен… Моја срећа је моја породица и у њој уживам више него икад.
Неспремна за популарност
Једном приликом рекли сте да знате да радите праву ствар у послу када су људи почели да вас на улици називају именом и презименом. Kако вас је дочекала та популарност?
У интервјуу који сам дала пре неколико недеља за ТВ „K1“ Ивану Станковићу у емисији „Шта сам теби, ко сам себи” баш сам причала о томе да сам желела популарност потпуно неспремна за оно што она са собом носи. Временом сам се навикла на све добро и лоше што она носи, али на ту неправду која је присутна, кад је реч о људима који су у јавном простору, никада се нећу навићи.
Чему сте ви и ваша породица највише посвећени ових дана?
Посвећени смо једни другима, уживамо у нашим дружењима и у времену које проводимо заједно.
Шта вама најтеже пада у току ванредног стања?
Недостају ми пријатељи и наша дружења, али се трудимо да надокнадимо све видео позивима.
Читајући коментаре на друштвеним мрежама о интервјуу који сте водили са председником државе стиче се утисак да су вас једни окарактерисали као професионалну новинарку која је постављала права питања која нас све занимају, а други као „некултурну”, која је прекидала саговорника и смејала му се. Kакво је ваше мишљење о томе и да ли марите за коментаре које добијате?
Важно је да постоје реакције. Kад нема реакција значи да људе не занима то што радите. Kад је реч о некултури, сви они који тако коментаришу требало би да погледају интервју с пажњом испочетка. Сигурно нису баш добро пратили и на крају крајева разумели.
И иначе сте познати по директном приступу у разговору са саговорницима. Да ли је било оних који су вам након гостовања то замерили?
Било их је доста, људи данас желе да причају оно што су они смислили, а не да одговарају на било чија питања. У таквој атмосфери јавља се незадовољство чим некога избаците из његове зоне комфора. Али, то је мој посао, а њихов је да, ако мисле да треба, одговарају на питања.
Владимир Бијелић
