Први пут смо Јовану приметили на телевизији Б92 где је водила квиз „Пут око света”. Преласком у информативу и каснијим радом у емисији „Булевар” показало се да је Јована врстан уредник и водитељ. Управо ову улогу има и у емисији „150 минута” у сарадњи с водитељским паром Мајом Николић и Дејаном Пантелићем.
Да ли је тешко попунити 150 минута или вам увек недостаје још који минут?
- Пре него што сам почела да радим као уредник “150 минута“ била сам уредник емисије „Булевар у 5 до 5“ која је трајала 24 минута... Да, мислила сам да је немогуће „напунити“ два и по сата добрим темама, гостима, а још постићи и динамику и држати публику заинтересованом. Данас кажем да није тешко, све опет зависи шта носи дан - једноставно има дана када се, условно речено, ништа не дешава, а има и оних других када вам је и 150 минута мало за све што бисте волели да испричате...
Да ли је теже бити уредница или водитељка емисије „150 минута” и да ли вам недостаје тај водитељски део посла?
- Код мене се све то преплиће. Никада нисам била само уредник или само водитељ. Имала сам ту срећу да сам радећи неку емисију била углавном и испред и иза камере. Као уредник веома добро разумем своје водитеље у студију, јер сам и ја била на њиховом месту. „Летњих 150 минута” је формат где је публика већ навикла да ме види и увек се радујем лету због тога!
Шта, као уредница, најчешће замерате свом водитељском пару Дејану Пантелићу и Маји Николић.
- Моје замерке упућене и њима, али и другима, су ретке али увек имају само један циљ - а то је да сви будемо бољи и извучемо свој максимум. Перфекциониста сам и велики штребер. Није лако имати мене за уредника.
Који лапсус бисте избрисали из своје каријере?
- Ниједан... Они су неизбежни, нарочито када радите дуг програм, па још уживо. Увек им се слатко насмејем, било да су туђи или моји...
Ког госта још увек чекате?
- Увек се вртим око нека два имена, али овога пута ћу прећутати - можда ми се тако пре оствари жеља.
Када бисте имали неограничена средства, какву емисију бисте радили и да ли бисте били испред или иза камера?
- Ето баш неку такву, без граница у сваком смислу... Била бих њен и аутор и водитељ - самим тим и не би толико скупо коштала, јер бих ја била 2 у 1 (осмех).
Шта вам највише недостаје из Новог Сада?
- Нови Сад је довољно близу, а довољно далеко. Када осетим да ми неко или нешто недостаје, седнем у ауто, и за сат времена сам тамо. Генерално, спокој и мир Новог Сада су нешто што ми с времена на време зафали. И то што се од тачке А до тачке Б стиже за веома кратко време.
Снежана Милановић
