Харизматичну глумицу имали смо прилику да упознамо на самом снимању у филмском студију у Београду, где смо још тада сазнали да ће заиграти официрку ниског чина на свемирском броду који се, иако је кренуо на специјалну мисију спасавања човечанства у време када људска врста изумире, нађе у веома тешкој ситуацији у космосу.
Њена јунакиња принуђена је да се уздигне изнад свих својих могућности не би ли се човечанство успело спасити. Не занима је моћ или его, већ она жели да буде најбољи могући вођа и да свемирски брод, на коме се налази са остатком екипе, успешно заврши своју мисију. У ексклузивном интервјуу за наш лист канадска глумица открила је да је много теже бити капетан брода, него што је она сама мислила, али и то да је Шерон Гарнет, коју игра, другачија од ње.
– Када су ме изабрали за ову улогу рекла сам: „Ох, стварно? Ја? Мислите да могу да водим људе?”. Шерон је веома промишљена, мислим да је код ње све тако прорачунато и промишљено и да размишља и пре него што проговори. Она заиста размишља о целини уместо о себи. Ја сам веома спонтана и слободна, а она је на неки начин веома крута и строга. Било је веома интересантно играти некога ко нисам ја – почела је причу за наш лист глумица Кристи Берк и додала да осећа велику одговорност јер је учествовала у оваквој серији.
Шерон се у серији суочава са дилемом да ли да оствари своју мисију или да свој тим учини безбедним. Да ли је могуће постићи и једно и друго и како?
– Да, мислим да је могуће постићи обоје. Понекад морате учинити погрешну ствар да бисте урадили праву. Мислим да је могуће обавити такву мисију, али и учинити је безбедном. Али, постоји и компромис жртвовања. Шерон никада неће успети да буде 100 одсто у обе ствари.
Шта бисте ви жртвовали да сте капетан?
– Не бих била капетан! Ја бих жртвовала мисију. Мислим да је људски однос за мене увек био то нешто због чега волим глуму. Он је смисао живота. Без људске конекције коме је стало до било какве мисије у свемиру? Кога бих назвала и рекла да сам у томе учествовала? Радије бих имала један дан са невероватним људима него десет година без онога што желим да добијем.
Добили сте прилику да снимате ван своје земље и останете у Србији неколико месеци. Како вам се допала наша земља, али и сценографија која је дочарала свемирски брод?
– Заволела сам Србију. У року од 24 сата, након што сам добила ову улогу, била сам у авиону за Србију и нисам могла да верујем шта ми се догодило. Сценографија је заиста ванвременска, а када сам видела снимљен материјал схватила сам да изгледа још невероватније. Чим сам видела сценографију рекла сам: „Људи, мислим да правимо свемирски шоу!“. Аутор серије Дин Девлин, кога обожавам, повео ме у разгледање првог дана да ми све покаже. Већ тада се све уклопило, јер смо били у пуној свемирској опреми. Никада пре нисам радила са зеленим екранима. Сви смо, већ на првом снимајућем дану, стајали, посматрали сценографију и заборавили своје реплике јер смо били запањени.
Отуђен свет без контакта
Шта мислите шта серија поручује о свету у коме живимо и шта би гледалац требало да усвоји од свега овога?
– Мислим да смо тренутно у заиста тешкој ситуацији у свету, ствари су веома раздвојене. Свет се осећа веома отуђеним после Ковида, без контакта смо једни с другима. Оно што волим у овој серији јесте управо заједништво. То је оно што се надам да ће гледаоци схватити из целе приче - сви се придружујемо једни другима. Мислим да је „The Ark” авантуристичка серија веома брзог темпа која има висок људски квалитет, у смислу да свако може да је гледа и пронађе некога са ким се може повезати.
Да ли вам се допада научнофантастични жанр?
– Волим све жанрове, велики сам филмски штребер. Заиста сам захвална што сам део научне фантастике. Занимљиво је да мој тата ради у филмској индустрији, гради свемирске бродове и то већ дуже време, то је његова специјалност. Радио је на неким невероватним серијама, тако да сам увек одрастала уз пропитивања о свемиру и размишљала како је то узбудљив свет. У Ванкуверу, одакле сам, радимо много научне фантастике, али никада нисам била у великој мери укључена у научнофантастичну серију. Тако да се осећам заиста захвално.
Да ли сте имали инспирацију или узора који вам је служио да се припремите за улогу?
– Радила сам са својим глумачким тренером у Њујорку, Бетани Капуто, а кад год крећемо у изградњу неког лика увек се запитамо: „Шта покушавамо да кажемо свету?“. Видели смо толико јаких женских улога и размишљала сам о томе шта ћемо додати тој невероватној енциклопедији великих женских главних ликова. Сада сам и ја постала део тога и не могу да верујем! Одатле смо кренули, размишљајући о томе шта је важно у вези са овим ликом. Затим сам гледала сваки научнофантастични женски филм, попут класика „Alien”, али не само научну фантастику већ и неке акционе, попут остварења „Томб Рајдер”. Гледала сам и говоре бившег америчког председника Обаме и покушала да схватим зашто су људи толико дирнути његовим говором, а онда сам гледала и обраћања Елона Маска. Мислим да ћете увек моћи да пронађете уметност и песме за које кажете: „то је права!“.
Владимир Бијелић
Фото: SYFY, NBCUniversal International, Александар Летић
