Стручњаци кажу да је с тим у вези најважније да се навике и потребе животиње уклопе у свакодневну рутину породице.
О животињи се треба бринути свакодневно и зато је јако важно да сви чланови породице, пре него што љубимац стигне у кућу, разговорају о томе да ли имају времена и простора за још једног члана домаћинства, поручују из удружења за заштиту животиња.
Осим деце, јако је важно да и родитељи одлуче да ли су спремни да преузму одговорност за кућног љубимца, нарочито ако су им деца мала.
За млађу децу пропоручују се мањи пси или мачка, који боље „подносе“ кад дете жели да их мази или се игра са њима.
Што се оне мало старије десе тиче, препоручују се нешто крупније и веће расе, попут златних ретривера или бишона.
Ловачки пси, попут кокер шпанијела или далматинера који се не умарају тако лако, нису баш најприкладнији избор за децу.
Један од савета стручњака је и да се малој деци не набављају малене животиње, попут зечева, баш као што није најсјајнији ни избор „ноћне животиње“, хрчка.
Јер је, поручују стручњаци, за животињу која дању спава, додиривање и подизање у том периоду чист стрес.
За разне птичице се лако бринути, али оне остављају велик неред, те се препоручују за малишане старије од десет година, који се могу на прави начин бринути о њима.
Акваријум с рибицама може им бити узбудљив, али је њихова „мана“ што дете не може да их додирује и с њима гради повезаност.
Када је у питању држање дивљих животиња, попут корњача, гуштера или змија у затвореном простору, стручњаци су веома критични.
Како кажу, у кућним условима је о таквим животињама готово немогуће адекватно се бринути.
А није згорег ни подсетити да је већина рептила преносник салмонеле, те је и разумљиво што се држање рептила у домаћинствима с децом не препоручује бар док малишани не напуне пет година.
