"Комарац уједом зараженог пса уноси у себе ларве, које касније када уједе здравог пса у његов организам преноси те ларве. У питању су ларве глисте из фамилије нематода, које живи у крвним судовима плућа, и последично се временом може спустити у десну страну срца", објаснио је Николашев.
Из ветеринарске амбуланте "Николашев" апелују да је, уколико пас није тестиран на постојање паразита већ у априлу, неопходно да се то уради што пре и примени адекватна превентивна заштита.
"Отприлике у априлу вршимо превентивно тестирање паса на ову болест, тест се ради из крви, а у питању су брзи тестови који нам за 10 минута дају резултат. Уколико је пас позитиван онда се он даље подвргава третману лечења. Уколико је пас негативан онда у периоду између маја и новембра док су присутни комарци, требало би вршити превентиву разним препаратима који су на бази таблета и дају се једном месечно током целе сезоне комараца", навео је Николашев.
Тестирање је кључно, нагласио је он, јер уколико се присуство паразита открије у раном стадијуму пас може бити у потпуности излечен већ за шест месеци.
Како наводи, свако дуже присуство паразита у крвним судовима, срцу и плућима може трајно оштетити те виталне органе те је лечење дуготрајно, тешко, а у неким случајевима и неуспешно.
"Ја у мојој пракси имам јако много паса који су у потпуности излечени када смо на време открили да су заражени. Прво тестирање од почетка лечења је за шест месеци и имамо велики проценат излечења већ после тог периода. Са друге стране последице могу да буду и смртоносне - паразит својим боравком у крвним судовима и срцу неминовно доводе до оштећења те не знамо да ли ће ти органи моћи уопште да се излече. Ту онда није само лечење срчаног црва као таквог него и имамо и велики проблем са лечењем самог срца", објаснио је Николашев.
Осим заштите од "срчаног црва", казао је он, кућне љубимце је неопходно заштити и од бува и крпеља, који такође могу изазвати многе здравствене проблеме, а ујед крпеља за последицу може имати чак и угинуће животиње.
"Буве уједом и сисајући крв љубимца могу изазвати алергијски дерматитис који доводи до даљих бактеријских инфекција коже. Крпељи са друге стране не праве тај проблем, али су велики преносиоци болести као што је бабезиоза, у нашем народу позната као "крпељска грозница", такође лајмска болест, ерлихија, анаплазма. Крпељска грозница има специфичну слику, пас брзо по заражавању улази у анемију и због тога последично трпе јетра и бубрези. Зависно од започетог третмана може бити брзо и лако излечена, а ако се касно започне лечење љубимац може и угинути", упозорио је Николашев.
Одмах након уједа крпеља, када власници на животињи пронађу "закаченог" паразита, у амбуланти се раде брзи тестови како би се утврдило могуће заражавање.
"Неке болести које преносе крпељи је тешко и открити. Ми користимо брзе тестове, постоје тестови за четири болести. Јако је важно да откријемо на време и да се са третманом започне што пре", нагласио је Николашев.
На питање да ли се препарати могу корисити и код штенаца, односно на ком узрасту љубимца заштита може да се аплицира, Николашев је рекао да штенци могу да се заштите када заврше режим вакцинације, већ са три и по месеца старости - односно непосредно пре првог изласка напоље.
"Када су у питању буве и крпељи имамо разне препарате за заштиту. Неки су у виду контактних - убијају буве и крпеље када тај паразит дође у контакт са тим препаратом и то су најчешће разне врсте огрлица или неких ампулираних препарата у капима које се стављају на пса. Постоје и препарати који се могу дати у виду таблета - неке од њих треба аплицирати сваких месец дана. Огрлице, на пример, имају дужи период деловања, од два до чак осам месеци", рекао је Николашев.
