Иако је водитељством почео да се бави случајно, познати глумац је своју каријеру изградио у бројним телевизијским форматима као што су Летећи старт, Руски рулет, Све за љубав, Велики брат, Изађи на црту, Плес са звездама... Овога пута иде корак даље и најављује да ће публика сада видети другачијег Милана Калинића. У ауторској емисији „Преживели“ ће, како ексклузивно открива за Дневников ТВ магазин, угостити познате личности које су преживеле неки тежак период у свом животу. Без обзира на то колико су њихове приче тешке, страшне или мање страшне гледаоцима ће их представити без патетике.
Желимо да покажемо како су моји гости превазишли све што им се догодило. Како су из тога изашли јачи, наставили даље и можда из тешкоћа изашли као бољи људи. Спремнији и са већом енергијом постигли боље резултате. Жеља нам је да покажемо да и познати имају проблеме и да своја искуства поделе са гледаоцима, да им кажу како да пронађу снагу да наставе даље. Моји гости биће људи који су познати, вољени и за које можда нисте ни знали да су имали проблеме: Наташа Ковачевић, Ања Мандић, Милан Васић, Неле Карајлић, Андрија Милошевић, Милан Борјан и други. Потрудио сам се да да чујете приче које до сада нисте чули, каже на почетку интервјуа за наш лист популаран глумац и водитељ Милан Калинић.
Снимање ваше нове емисије „Преживели“ увелико је у току. Иако сте већ искусан водитељ, постоји ли ипак мало треме с обзиром на то да је ово ваша прва ауторска емисија?
Морам да признам да никада нисам имао већу трему и узбуђење пре неког новог посла. То је баш због тога што први пут радим ауторску емисију па самим тим осећам много већу одговорност. Заиста ми је стало да емисија испадне како треба и онако како сам је замислио. Сви очекују добар резултат и нико не сумња да ће емисија бити добра, па је самим тим и одговорност већа. Много би ми било лакше када људи не би ништа очекивали од мене.
Публика је до сада навикла да вас гледа углавном у забавним емисијама на ТВ, а сада доносите другачије теме у ауторској емисији. Колико вам прија та промена?
Ја први пут правим ауторску емисију и имао сам огромну одговорност. То је била стрепња како ће све испасти. Велики посао сам преузео на себе и видећете кад будете гледали емисију, мислим да смо направили фантастичан вечерњи шоу. Тешке приче које се завршавају онако како и треба да се заврше ствари у животу - позитивно и на прави начин. Идемо од смеха до суза и назад у свакој емисији и мислим да ће публика заиста да ужива. После снимљених 14 епизода то могу и да тврдим. Једва чекам да крене да се емитује и мислим да ће публика волети „Преживеле“.
Емисија „Преживели“ ипак, како сазнајемо, неће бити једина коју ћете водити на К1 телевизији?
Спремамо једно велико изненађење, дневну емисију коју ћу радити са једном од мојих омиљених колегиница. Све је још увек у фази припреме, па кад дође време обавестићемо све шта смо то смисили и припремили заједно са фантастичним ауторским тимом.
Тренутно снимате и нове епизоде серије „Тате“. Колико вам је било изазовно и тешко да се прикључите уиграном тиму и замените колегу Филипа Јуричића?
С једне стране је било тешко и велика одговорност зато што је Филип направио сјајну улогу и зато што га је публика заволела. И то јесте незахвалан задатак, али ја сам човек који воли да се ухвати у коштац са тешким и незахвалним стварима. Оно што знам је да ме је екипа одлично прихватила. Мислим да сам и ја брзо нашао ту жицу како да играм Петра Малбашу и да сам се уиграо и нашао заједничку хемију и енергију с мојим партнерима. Надам се бар да то одсуство и тај прелаз са Филипа на мене неће да се примети.
Јесте ли унели нешто ново лику Петра Малбаше којег играте или сте га задржали онаквим каквим га знамо?
Наравно да сам унео нешто ново. На крају крајева, Филип и ја се физички разликујемо. Ето, то је ново. Сваки глумац мора да да нешто своје лику којег игра, другачије не може да буде. У принципу сам прилично задржао онакав лик каквог га је и Филип правио. Не сме ту да дође много до неких померања.
Имате ли савет како да задржимо осмех на лицу упркос бројним ограничењима с којима се суочавамо већ неколико месеци?
Јако је тешко дати савет ако је некоме, не дај боже, неко болестан. Или ако је неко настрадао или остао без посла. Шта бих ја њима могао да кажем? Дати савет у таквој ситуацији је можда и некултурно. Ипак, оно што је чињеница је да и у најцрњим ситуацијама и у најгорим данима морамо да нађемо нешто позитивно што нас гура даље. И моја емисија говори о томе да шта год да вам се деси и колико год да је тешко, морате пронаћи нешто што ће да вас гура напред. Јер, напред се мора. Све друго је предаја, пристајање на пораз, мирење са судбином.
Да ли су ванредно стање и пандемија коронавируса променили неке ваше животне навике или ставове?
Искрено да вам кажем није. Ето, у тих два месеца или колико је већ трајао полицијски час и ванредно стање мање смо излазили из куће, али ја и иначе не излазим пуно. Заиста се трудим да моја породица и ја живимо нормално. И у суштини живимо прилично нормално. Моја жена је радила све време, а ја сам у једном периоду мало с послом стао, али онда сам опет кренуо да радим. Деца најнормалније живе, играју се, иду на тренинге. Једино што нисмо отишли до сад на море али се надам да ћемо сад у септембру уграбити неколико дана, тако да што се тога тиче и овог лета ћемо видети море. Заиста смо се трудили да нас ово не поремети и да живимо најнормалније и мислим да смо у томе и успели. Највећа разлика је та што су деца похађала школску наставу од куће. То онлајн учење је једино што ми је мало тешко падало, али се надам да ће од септембра све бити по старом.
Због епидемије вируса корона много тога је „на чекању“ - путовања, пословни планови... Како проводите слободно време са породицом и да ли сте осмислили неке нове начине за одмор и забаву?
У овом периоду, када људи остају без посла и када је ситуација тешка ја да куцнем у дрво радим више него икада. Немам ни минут слободног времена, а и то мало што имам сам са децом. Нема потребе да нешто осмишљавам. И моја супруга ради и живот нам је, на срећу, колико-толико у нормалним оквирима. Пошто супруга има више слободног времена она одлази са децом на краће излете, на дан, два или три. Увек смо сви позитивни, не на корону, већ овако, иначе и лако осмислимо како да нам дан брзо и лепо прође. Имам ту срећу да су ми деца као што смо и ми некада били - по цео дан напољу, нарочито син. Срећан сам што му је детињство као што је било и моје. Не можемо да га угурамо у кућу, чак ни да једе. Али, то ме све подсећа на нека добра, стара времена.
Владимир Бијелић
