Пре више од 160 година талентовани чешки гравер Лудвиг Мозер (Moser) удахнуо је живот „мозер” кристалу и очарао њиме свет. Од самог почетка се бавио традиционалном технологијом производње, али је његов таленат дао стаклу јединственост и лепоту, захваљујући којој су „мозер” чаше, бокали или вазе од краја 19. века па до данас присутни на краљевским венчањима и састанцима светских политичких лидера и незаобилазни су део приватних и музејских колеција примењене уметности широм планете.
Производили су и производе искључиво кристал без олова, прославили су се арт нуво и арт деко стаклом, а за њих су радили и најзначајнији светски дизајнери, попут Јозефа Хофмана.
За разлику од оловног и машинског кристала, „мозер” радови имају лепе и оштре ивице и на чудесан начин одражавају и рефлектују светлост, а стакло има непоновљив распон чаробних боја.
Компанија „Ludvig Moser & Sohne”, коју је Лудвиг Мозер основао 1857. године у чешким Карловим Варима, била је радионица која је у почетку полирала и гравирала стакло произвођено у чувеним чешким мануфактурама као што су „Лец”, „Кралик”, „Мајерс Нефе” и „Харахов”. Запослио је сјајне гравере, укључујући Едварда и Јохана Хофмана. Мајстори су у почетку пратили давно утврђене теме чешког дизајна, међу којима су доминирале теме из лова и шумски пејзажи. На „Мозер” су такође утицали европски уметнички покрети средине 19. века и ранијих епоха, тако да је креирано стакло инспирисано европским барокним делима, јапанском керамиком и исламским златарством.
Међутим, све се убрзо променило. Мозер је 1893. године изградио властиту мануфактуру за производњу – ливење стакла, да би потом изградио и властити стил.
Прави успеси и значајне промене не догађају се из дана у дан, већ имају чврсте темеље. Лудвиг Мозер је сву своју енергију усредсредио на правовремени одговор на савремене промене у друштвеном и културном животу тако да дешавања с краја 19. века није могао пропустити. Своје уметничко гравирање прилагодио је уметности арт нувоа, али није био имитатор већ је гравирањем створио специфични стил Карлсбадер Сезешион и измислио нову технику Ецкентиефгравур (дубинско гравирање). Тако је настало стакло до тада невиђене лепоте, које је светску славу доживело на Светској изложби у Паризу 1900. године.
Мозер је од 1904. године снабдевао стаклом двор аустријског цара Франца Јозефа, а четири године касније постао је добављач енглеског краља Едварда VII.
„Мозер” стакло може се купити и ново и антикварно, а цена зависи пре свега од дизајнера који га је креирао и од стила у којем је креирано.
Тако добар арт деко комад, то јест ваза или чинија коју је креирао Јозеф Хофман, вреди од 3.000 до 5.000 евра, а све то мора бити потписано.
Вазе од такозваног александрит стакла вреде и до 5.000 евра, док се сервиси за виски или за ракију могу купити и за неколико стотина евра, а оне мало боље треба платити и неколико хиљада евра.
„Мозер” је једна од ретких чешких мануфактура које су потписивале своје комаде, тако да, ако на чаши или вази нигде не пише „Мозер” онда и није „Мозер”. Изузетак су само комади с половине 19. века, али они и немају цену као каснији дизајнерски.
Након смрти свог оца 1916. године, Лео Мозер је преузео компанију и увео ју је у доба арт декоа. Компанија се значајно проширила, а кулминација је била главна награда на Међународној изложби декоративне уметности у Паризу 1925. године, а по тој изложби је стил арт деко и добио име.
Депресија раних тридесетих година 20. века узела је данак и од Мозера, смањивши број запослених на 240, а на крају, Лео је 1932. отишао из компаније. Лудвиг Мозер и његова породица били су немачка јеврејска породица, због тога су морали да продају своје акције 1938. године и да напусте земљу када су Немци преузели делове Чехословачке. Занимљиво је и да је због свог међународног угледа, компанија успела да задржи одређену независност у доба комунизма, док је остатак чешке индустрије стакла национализован 1948.
Као и пре век и по, Мозер је и даље произвођач луксузног кристала, а свака ручно израђена посуда, ваза или други предмет је прави оригинал.
Дејан Урошевић
