Иако је био свуда по свету, није се одрекао свог родног места у ком је засновао породицу и наставио да се бави пољопривредом, а његова љубав према овом лименом инструменту кренула је још из детињства.
- Било какво весеље овде се није могло замислити без трубе, тако сам је и од својих првих излазака заволео и од тада сам желео да будем трубач. Овде у породици живе четири генерације и немам намеру да се селим у град, ипак су овде моји дедови, прадедови и корени, одавде смо сви потекли. Знате како кажу, свуда пођи, кући дођи”, рекао је за агенцију РИНА, трубач Марко Трнавац.
Иако је труба његова прва и највећа љубав послови на имању не могу да трпе, Марко каже да никада није бежао од посла који су започели његови преци. Данас заједно са својом вишечланом породицом обрађује око 70 ари земљишта, а пре свега баве се узгајањем купине.
- Било је дешавања посебно када су летњи периоди кошења и остало, да из аута седнем у трактор и кренем, тако да све постижемо. Имамо доста тога што нам је потребно за део посла, сада је ту и нова генерација трактора, колико су добри у неким стварима, можда и нису, светла имају на све стране тако може да се ради целу ноћ, буквално као и по дану, рекао је Трнавац.
Да је труба инструмент који је дубоко укорењен у традицији народа у у западној Србији говори и то да је и у породици Трнавац она нешто што је деценијама велика драгоценост.
- У Трнавцима је имао оркестар тај стари, чувени, прича се да су на Крфу свирали химну. Били су то старији људи који су били самоуки, талентовани, рекао је Јерота Трнавац Марков отац.
Имам седам година и од своје четврте године свирам трубу, тата ми је тада показао како се свира”, каже Марков син, Јован Трнавац.
Најзначајнији успех у досадашњом трубачких каријери за Марка је златна труба освојена на Сабору трубача у Гучи и како каже остаће нетакнута док неко од наследника не одлучи да засвира на њој. Вредно се припрема и за предстојећи Сабор трубача у Гучи, велика позорница за њега, као и за већину његових колега значи живот и крв у венама.
- Најдража награда ми је Златна труба, можда моји наследници крену да свирају у њу, али она за сада стоји овако као трофеј и не дира се”, закључио је Трнавац.
Марко истиче да га труба можда јесте прославила, али да не жели наустити село у ком се родио и где год да крене захваљујући лименом инструменту, увек ће се, како наглашава, враћати кући у свој родни крај.
Текст и фото: РИНА
