Ипак, нису посустали него су одлучили да узму ствар у своје руке и опреме привремени смештај по мери и улепшају себи дане које морају да проведу изван свог дома. Камером бележе сваки занимљив тренутак који проводе у контејнеру смештеном у близини њихове оштећене куће и објављују их на Јутјуб каналу „Наш нови почетак”. У том серијалу деле савете гледаоцима о томе како да опреме одређени простор, али и деле своја искуства о ситуацији у којој су се нашли они, али и велики број грађана Хрватске.
Глумица у интервјуу за „Дневников” ТВ магазин објашњава да су неколико дана након земљотреса статистичари изашли на терен да направе увиђај штете. Иако су она и њен супруг сматрали да ће моћи да реновирају кућу, након детаљног прегледа статике куће добили су решење да целокупни објекат више није сигуран за становање.
– Непуна два дана касније, из општине су све нас оштећене обишли и понудили привремени смештај, док се трајна стамбена ситуација не реши, у студентском граду у Загребу или у кампу Стубичких топлица, а такође су нам понудили и преносиви контејнер који би доставили у нашем дворишту. Муж и ја смо се одлучили за контејнер из практичних разлога јер су нам ствари ближе и први утисак нам је био да ће нам целокуна ова нова животна ситуација бити лакша да смо у познатом окружењу и крај природе. То „привремено” траје већ два месеца, тако да смо захвални Богу што смо тада ту одлуку донели, јер било нам је јасно да ће све ово потрајати јако дуго због пандемије која је зауставила цео свет. Од тог јутра, када нас је земљотрес пробудио, па до дана данашњег, не напушта нас исти осећај захвалности Богу да смо живи и здрави и само га молимо да останемо будни и мудри и да нам да снаге у свим данима који долазе – рекла је наша глумица на почетку интервјуа.
Одлучили сте да сами оплемените ваш привремени дом и да неке од момената поделите са публиком. Како је дошло до тога да камером забележите „Ваш нови почетак”?
– Тог дана, када су дошле велике машине да поставе контејнер и сви ти нама тог тренутка непознати људи који су ту дошли да нама помогну, целокупна та слика и призор је био снажан за мужа и мене. Јасно нам је било да је започео „Наш нови почетак”, који неће имати додира са свиме што се пре догађало у нашим животима и духовно и световно. Инстиктивно сам узела камеру и почела да снимам те тренутке. Када су сви отишли и поново нас двоје остали сами, замолила сам мужа да ми одговори на неколико питања о томе како се тренутно осећа... Марко је то учинио, затим је он мени поставио питања и врло брзо сам измонтирала од свих тих кадрова прву епизоду нашег новог почетка.
За сада је публика на Јутјубу могла да види како садите цвеће, сређујете стари намештај и материјал, правите прилаз уз ваш привремени дом… У којим ће вас све улогама гледаоци серијала видети до краја, односно, шта ћете им још приказати?
– То ни ми сами не знамо. Сваки дан је нови дан и трудимо се да заправо увидимо у тренутку шта нам је следеће потребно. Након овако снажног догађаја који се, не само нама него и многим породицама око нас догодио, уреже се у срце јасна животна порука - живи данас, сада и овде! У складу са тим иду и епизоде. И нас често изненади шта ће бити следеће на реду. Оно што знам је да управо монтирам како смо уређивали унутрашњост наших 12 метара квадратних. То је било малено истраживање како мудро распоредити живот у 12 квадрата.
Да ли размишљате да, и након што средите ваш дом и вратите се у нормалу, на Јутјубу наставите да објављујете видео клипове? Како би они требало да изгледају и којом тематиком бисте могли да се бавите?
– Нисмо о томе размишљали… Све је могуће.
Осим новог начина живота и обавеза које сте имали због смештања у привремени објекат, како сте проводили дане током изолације? Јесте ли овај период искористили да се посветите ономе за шта до сада нисте имали времена?
– Имам надање да нас је све ова необична животна ситуација бацила у неке дубине размишљања о себи, а ко зарони, има ту пуно тога што би могао и лепог и ружног да изрони, почисти и рашчисти.
Публика у Србији вас ових дана гледа у серији „Швиндлери”. Шта вас је привукло овој причи?
– Привукла ме прича која је ванвременска и свеприсутна данас. Говори се о прошлости, а мене је све време наводило да правим поређења са дањашњицом. И у тим размишљањима сам дошла до закључка како је данас заправо пуно горе у „швиндлању”/„варању” и како се тај дух шири као вирус међу нама, само што се данас више швиндла осећајима него материјом.
Иако се радња серије одвија 30-их година прошлог века, шта мислите јесу ли данашњи швиндлери другачији од ондашњих?
– Још су гори.
Колико вам је слојевитост у жанровској структури, али и разноликости ликова у тој серији, оставила простора за креативност у изградњи лика Даре који тумачите?
– Дара је борац за правду и у политици и у љубави, а покрај лепезе карактерних ликова и многобројних превараната који живе у тој паланци, занимљиво ми је било да истражујем како би једна таква девојка ситним средствима у таквој средини ‘пливала’. Има ту још пуно простора да се развије њена линија, али имам надање да ће се то десити у наставцима.
Колико је коронавирус пореметио планове путујућег позоришта „Вихор”, које сте пре неколико година основали? Јесте ли се ужелели посла?
– Са Вихором смо у четири године прешли више од 60.000 км и обишли преко 70 градова. Прошле године смо били са представом „Лутка” Мира Гаврана и у Аустралији. И сада су, као и осталим позориштима, точкови паркирани. Радујем се повратку послу, јер ја свој посао живим, љубим и радим.
Владимир Бијелић
