Амерички формат који ће да се окуша на српским телевизијама где влада сељачизам упакован у свилу и кадифу.
Бити пољопривредник је данас поштено занимање тешко и мукотрпно са свим мукама садашњице. Бити добар радник је јако тешко јер је у току општа експлоатација. Послушајте причу сваког запосленог у приватном сектору где влада масовна експлоатација за мале паре. Кажу то је капитализам за који смо се борили јер нам није ваљао самоуправни социјализам. И док поштени имају проблем да утерају било каква минимална права, дотле се појављује неки свет који вози скупе аутомобиле, пензионири би могли да учествују у квизу куповина на акцијама и борба против увезене хиперинфлације. Показало се да кромпир злата вреди, али не знамо шта ће бити са кромпировом златицом. Велики је јаз између богатих и сиромашних. Богати ће да праве програм, а сиромашни ће да гледају. Исплака се Јована Јеремић што је Душан Величковић сломио главу Јустицији, богињи правде. Правде обично нема за оне који утерују заостале топле оброке, прековремени и ноћни рад. Онда нек нам шанса за лову буде велики повратак квиза „Желите ли да постанете милионер”. Иван Зељковић Зека је покушао да откупи лиценцу и изгура тај формат на Б92 али то није била могућа мисија. Повратком „Сурвајвера” и квиза „Желите ли да постанете милонер?” у игру се враћају неки гледани формати. Многи су се са носталгијом запитали где је „Најслабија карика” коју је некад водила Сандра Лалатовић. Нешто ново се спрема на медијском небу Србије. Филип Чукановић је напустио Прву телевизију и колико читам летује на лепом егзотичном месту са ћерком диџеј Жекса која опет има необичног момка о коме пишу медији. Весна Дедић је напустила Нову телевизију после две године рада и она мистично крије ту нову телевизију где ће наставити да шпарта Балканском улицом. И тако у Србији наизглед има много динамике али заправо ретко кад видимо нешто ново.
У Хрватској је изненада умро један од њихових најбољих политичких новинара Мислав Баго који је награђиван за своје брилијантне интервјуе и анализе политичке сцене. Са колико љубави су колеге и сарадници причали о свом колеги. Први пут сам видео да и водитељка вести Нове телевизије плаче док прича о колеги кога су сви волели. Јер био је оштар новинар али и добар човек. Код нас су нажалост отишли многи добри новинари, уредници, али такву солидарност и алтруизам нисам видео. Јер овде се све врти око пара, рејтинга... У име новца се све изгубило па и лепа људска реч. Најбоље је правити се мртав ако неко значајан умре, а није вам по вољи идеолошки. Овде се свађа без аргумената и материјално је постало важније од духовног. Гледам много и регионалне телевизије, сви најављују јако тешку јесен и зиму. Шта ће нам толики гламурозни програми ако ће никад тежа времена. Јер после оволике суше нормално је да долазе мосунске кише. Природу смо упропастили, људи су се покварили а ни телевизија није више што је некад била. Понавља се економска ситуација из деведесетих али имамо инфлацију телевизије и програма. Ни Јами није као што је била кад је певала „Чоколаду”. Ни Дара Бубамара није слатка као што је била док није постала Радојка прилагодила се времену. Спасава се само онај који се прилагођава и ко је способан да се камелеонски прилагоди моди, обрвама, ексцентричним ТВ лицима и силиконским женама. Када сам почињао каријеру на телевизији пре скоро тридесет година, имао сам наду, биће боље. И заиста, десио се прави цунами и технолошки и професионални али свакоме ко ме пита да ли да ради на телевизији, увек кажем: „Дете, бежи у инфлуенсере или конобаре. Више ће ти се исплатити на ову скупоћу”.
Александар Филиповић
