Све је наоко изгледала исто. Душка и Душко вековима коментаришу ово такмичење. Душка Вучинић није била уздржана у својим циничним коментарима по којима је позната, а Душко Ћурлић са ХРТ-а је нашао делове из биографије нашег представника и потрудио се да га афирмише. Џаба труд и кореографија. Само ми није јасно ко му је саветовао да на белу свилену кошуљу стави црни флор. Не иде, па не иде. Лет 3 се појавио са мајицама дечака који су имали црни флор преко очију. Покушали су на свој ексцентрични начин да буду схваћени и шире али није вредело. ШЧ!
Душка Вучинић није крила своје разочарење организацијом Би-Би-Сија у који се наши јавни сервиси куну. Највише су се поред РТС-а јављали Новој ТВ и К1. Водитеља Нове телевизије, Марка Катића интересовало је да ли има лука у енглеском доручку и како се свидео наступ Камили Паркер? Душка Вучинић је неке тајне о свом послу открила у емисији Поп-топ на једном порталу. Можете Душку волети или не али колико год да је цинична у својим коментарима увек је предусретљива према новинарима који прате Евросонг. И док су јој неки на мрежама лепили фластер она је на својим сторијима делила похвале њеног коментарисања. И то је Србија, вечито смо подељени. Одлука је била већ донесена - да се победник мора поновити и да се следеће године Евровизија мора одржати у Шведској где ће се славити 50 година од наступа групе АББА. Тако да се на овом такмичењу никада ништа не дешава случајно, лепо је објаснила Наталија Милосављевића на К1 код Милорада Комракова и Зорана Остојића у емисији „Добро јутро, Танјуг”. Победила је по други пут Лорен, шведска представница са песмом „Тату”. Погледајте само портале које су доносили написе о Евровизији, пуни су били хејтерских ставова и антиевровизијског расположења. Да ли је Евровизија симбол свих наших разочарења? Како смо само веровали у ту манифестацију када је Даниел Поповић пре четрдесет година отишао са „Џули”. Како смо се тешко осећали кад је Туђман дошао у први ред на Песми Евровизије у Загребу и када наша Дубравка Дуца Марковић водитељка „Хит месеца” није могла да води ту манифестацију само зато што долази из Београда. Тенкови у Београду, рат у Хрватској - наступа Беби Дол и остаје горак окус. Још горчи кад је Екстра Нена отишла са „Љубим те песмама” и кад смо видели колико је то заправо политичко гласање. По онда деценије неучествовања. И онда велики повратак са песмом „Лане моје” и са фантастичним Жељком Јоксимовићем који нам је показао шта је патриотизам и добар медијски наступ. Потом Евровизија и победа Марије Шерифовић и одлична организације манифестације у Београду 2008. године. И тако долазимо до овогодишње манифестације где никада Србија и Евровизија нису биле даље. И гле чуда, организује се манифестација у земљи која је напустила Европску унију. И гле чуда, опет политика игра неку улогу у гласању. Али ни овога пута није показано разумевање за све што се дешава код нас. А ни ми нисмо показали разумевања за све европске вредности. Што би Тома Здравковић рекао „Два смо света различита”. Иако нас је Констракта достојанствено представила са „Уметницом која мора бити здрава”, чињеница је да смо послали представника Лука Блека, Луку Ивановића из Чачка са студијама продукције у Лондону, који је био бледуњав и са песмом и са дикцијом али се потрудио око сценског наступа. То није било довољно. Евровизија је одавно постала телевизијски спектакл у коме доминирају наступи, али мало има добрих песама. А где је данас добра песма? Нема је. Зашто памтимо све добре учеснике од пре тридесет година а победнице ћемо се сетити само по ексцентричним ноктима? Наш представник је доживео крах али као да је то уопште важно у земљи у којој су се догодиле и дешавају се тако страшне ствари. Да парафразирам песника за крај „можда је и боље да се спава са очима изван сваког зла”.
Александар Филиповић
