Ови први гунђају због лоше написаних дијалога пуних савремених речи и израза, од којих су многи, попут „причврљити“ добили другу лингвистичку шансу. Смета им и несрећна глума, радња која запиње и пуца као јефтин кинески конац, епизоде које никуда не воде и ништа не објашњавају, уз историјске нетачности и остале нелогичности у развијању фабуле. Овом другом, канда, не смета ништа, већ се договорио за другу сезону, ако издржи Јавни сервис Србије притисак јавности, нарочито оне стручне, историјске, да Гордан Михић који савршено барата савременим дискурсом, палицу преда некоме ко се боље сналази у историјским водама.
Да ли ће Рашка пишкити и наредне године, остаје да се види. Оно што је занимљиво јесте и питање хоће ли ту радњу и даље обављати на Радио телевизији Србије или ће се и ова серија, попут „Убица мога оца“, преселити на неку комерцијалну телевизију.
Но, то су уједно и најмањи јади нашег јавног сервиса, барем кад су производња, садржај и квалитет програма у питању. Јер, према извештају Регулаторног тела за електронске медије, ни Радио телевизија Србије, баш као ни њене комерцијалне колегинице с националном фреквенцијом, не испуњава све програмске захтеве на основу којих има дозволу за терестријално емитовање. Наравно, кад је у питању јавна радиодифузна установа, ово питање више је академско и говори о напорима које њено руководство улаже да побољша квалитет емитованог програма и достигне зацртане европске стандарде. Ипак, ваља погледати шта смо протекле године хтели и морали да гледамо на Првом, Другом и Трећем програму РТС-а.
Убедљиво најзаступљенија врста садржаја у жанровској структури првог програма РТС јесте информативни програм, и чини 34,52 посто укупно емитованог програма. За њим следи серијски програм, са нешто више од петине удела у укупном емисионом времену - 23,05 посто. Филмски програм чини нешто мање од десет посто програма, забавни садржаји имају удео од 8,44 посто, документарни програм чини 4,18 посто програма, спортски преноси - 3,41 посто, културно-уметнички програм 2,28 посто, музички 2,02 посто и спортски 1,67 посто. У укупно емитованом програму РТС1 ријалити програм учествује са 1,33 посто. И ове године научно-образовни, верски и дечији програм на нивоу су фуснота. Овај први чини 1,23 посто програма, док су други и трећи стандардно на испод 1 посто удела у укупном програму.
Да ствари буду горе, Први програм РТС-а премијерно емитује тек нешто више од половине програма – 57,18 посто. Удео првих реприза је невероватних 9,95 посто, а остале репризе чине скоро трећину програма: 26,23 посто.
Из свега изнетог може се закључити да ћемо се с „Немањићима“, хтели-не хтели, још дружити. До краја године сигурно нам се смеши прва реприза, а касније, ако ова серија не прелети у друго медијско јато, доживљаје Вукана Бурсаћа и остатка немањићке екипе гледаћемо прилично редовно, да не кажем у постнемањићким циклусима. Тако ће Рашка сигурно пишкити у десетерцу, тачније, још најмање десетак пута, баш колико ће се и актери међусобно причврљивати.
Ивана Вујанов
